Skoro pola godine radimo za državu

U Srbiji prema Fiskalnoj strategiji javna potrošnja u ovoj godini iznosiće oko 42 odsto BDP-a, pa je i Dan poreskih sloboda na 42 odsto godine. Po ovome recimo Srbija se nalazi u sličnoj poziciji kao Norveška. Međutim ako se pogledaju evropske zemlje, manja poreska opterećenja imaju Rumunija (čiji je Dan poreskih sloboda 3. maja), Bugarska, Litvanija, Irska, Poljska, Slovačka, Španija. S druge strane, veće poresko opterećenje imaju razvijene zemlje Belgija, Francuska, ostale skandinavske zemlje čiji dan poreskih sloboda pada u julu, a apsolutni lider je Luksemburg čiji građani rade do 28. septembra za državu.

Ekonomista LJubomir Madžar ukazuje na pravilnost da je procenat poreza u BDP-u veći što je razvijenija zemlja.

„Kao siromašna zemlja mi sebi ne možemo dozvoliti veliko poresko opterećenje. Kada se razvijemo onda ćemo moći i da imamo veću javnu potrošnju. Ona je sada previsoka za naš nivo razvoja i našu privredu. Mnogi se pozivaju na Švedsku kako ima velike poreze i socijalna davanja, ali kada je Švedska bila na našem nivou standarda, mnogo su više štedeli, više radili i imali manju državnu potrošnju“, objašnjava Madžar.

Ono što je karakteristično za Srbiju je da su porezi „sakriveni“ od građana, pa velika većina uvek podržava državne programe pošto ne vidi da ih oni plaćaju. Mihailo Gajić, programski direktor Libeka objašnjava da su najveći poreski prihodi države, takozvani indirektni porezi. Tako na primer građani dobijaju neto platu i ne znaju koliko još poslodavac plaća za poreze i doprinose. U Srbiji je taj poreski klin oko 63 odsto, odnosno 63 odsto prosečne plate uplaćuje se na ime poreza na dohodak i zdravstvenih i penzijskih doprinosa.

„Kada bi ljudi dobijali bruto platu, pa onda sami uplaćivali poreze i doprinose videli bi koliko ih košta država. Recimo samo za porez na dohodak od 10 odsto, na prosečnu mesečnu platu od oko 44.000 dinara plati se mesečno oko 4.500 dinara. Na godišnjem nivou to je skoro 54.000 dinara, više od jedne prosečne plate. Kada bi morali jednom godišnje da podnesu poresku prijavu i plate ovu sumu drugačije bi gledali na poreze“, objašnjava Gajić.

Slična situacija je i sa najizdašnijim porezom, PDV-om. Svaki dan u prodavnici platimo 10 ili 20 odsto poreza na ono što kupimo. To stoji na računu, ali kada bi sabrali sav plaćen PDV sa računa u jednoj godini dobili bi ogroman iznos.

„Zato bi trebalo poreski sistem pomeriti više ka direktnim porezima. Recimo pre nekoliko godina promenjena je osnovica i stopa poreza na imovinu. Mnogo se pisalo po medijima i javnost se uzrujala zbog povećanja poreza koji nije bio tako veliki. S druge strane niko ne primećuje kada se povećavaju indirektni porezi koji mnogo više koštaju građane.

Da ne bi priča o porezima ostala samo apstrakcija evo nekoliko poreskih opterećenja koja građani redovno plaćaju mada možda toga nisu ni svesni. Recimo, prosečna plata isplaćena u aprilu prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosila 49.117 dinara. Radi se o neto plati. Bruto plata iznosila je 67.901 dinara. Ovih 18.784 dinara se odnosi na porez na dohodak i doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje na teret zaposlenog. Na teret poslodavca pada još nešto više od 12.000 dinara. Tako se dolazi do toga da na neto platu od oko 49.000 dinara država uzme oko 31.000 dinara.

Značajan poreski prihod države su pored PDV-a koji je apsolutno najizdašniji državni prihod i akcize. Recimo na paklu cigareta koje koštaju 240 dinara država na ime akciza i PDV-a uzme 187 dinara. Poslednjih nedelja je posebno aktuelna cena benzina koja raste zahvaljujući rastu cene nafte u svetu, ali je i među najvišim u regionu zahvaljujući državnim zahvatanjima. Recimo u litru bezolovnog benzina koji na benzinskoj pumpi košta u proseku 153 dinara, državna zahvatanja kroz akcize, PDV i naknade iznosi 83,05 dinara. Kod evrodizela u ceni jedne litre od 162,7 dinara u državnu kasu sliva se 86,22 dinara. I kod plaćanja struje država uzima svoj deo. Na mesečnom računu od oko 7.500 dinara plaća značajne stavke su akciza od 7,5 odsto, odnosno 434 dinara i PDV od 1.240 dinara. Preciznije, više od 22 odsto računa za struju ide državi.

Naravno pitanje da li su u nekoj državi porezi previsoki ili ne neodvojivo je od pitanja šta se za te poreze dobija od države. Ukoliko su usluge države kvalitetne i adekvatne ljudi, kao u Skandinaviji, neće se na njih žaliti iako su visoki. S druge strane, u zemljama u kojima država slabo ili nikako ne obavlja ni osnovne funkcije i nešto niži porezi su previsoki.