Skraćena radna nedelja: Ostvarenje sna ili noćna mora zaposlenih?

Naime, kada je kompanija Majkrosoft testirala skraćenu radnu nedelju, na veliko iznenađenje, uočili su da je produktivnost radnika porasla za čak 40 odsto.

Iako bi možda kombinacija od četiri “regularna” radna dana i jednog dana u kojem bi zaposleni radili od kuće bila dobro rešenje, zaposleni u Srbiji nisu oduševljeni, jer postoji mogućnost da bi bili manje plaćeni. Osim toga, ni poslodavci ne smatraju da bi ovakva promena unela pozitivne aspekte u firme.

Šta je zapravo skraćena radna nedelja?

Za sada postoje različiti modeli skraćenog rada: uzimanje dodatnog slobodnog dana ili smanjenje radnih sati na svakodevnom nivou. Ono što je zajedničko za ove modele rada jeste da zaposleni ne treba da sav posao koji je ranije obavljao uradi u kraćem vremenskom periodu, već se sa smanjenjem radnog vremena smanjuje i obim posla. A prema ovom modelu – plata ostaje nepromenja.

Španija, Japan, Novi Zeland, Danska I Island samo su neke od država u kojima je skraćena radna nedelja zaživela, na šta je svakako uticala i pandemija korona virusa. U ovim državama zaposleni sada imaju jedan dan više za sebe i svoje aktivnosti van radnog mesta.

Japan je čak otišao i korak dalje, te velika japanska banka Mizuho nudi mogućnost svojim zaposlenima da rade svega tri dana u nedelji.

Ima li mesta skepticizmu?

S druge strane, španska telekomunikaciona kompanija Telefonika potvrđuje strepnje svih skeptika. Naime, u periodu testiranja ovog metoda rada, u kojem je četiri dana nedeljno radilo 10 odsto zaposlenih u Telefoniki na španskom tržištu, kompanija je ovim zaposlenima smanjila platu za 15 odsto.

Ipak, poslodavci u drugim zemljama odlučni su u tome da sruše sve predrasude koje prate ovaj način rada i da svojim zaposlenima ponude punu platu, bez obzira na to što će raditi manji broj sati na nedeljnom nivou.

U danskoj opšini Odsherred, 300 službenika trenutno prolazi kroz trogodišnji test, a za četiri radna dana nedeljno dobijaju punu platu.

Još jedno pozitivno iskustvo u ovakvom režimu rada uočila je andaluzijska kompanija Softver El Sol, u kojoj je uvedena četvorodnevna radna nedelja bez smanjenja plate. Kompanija je tada povećala broj zaposlenih, i to za 15 odsto.

Nadležni u kompaniji su tada uočili i da je prodaja porasla za 20 odsto, ali i da su se izostanci zaposlenih drastično smanjili. Sve ovo je dovelo do toga da su zaposleni bili srećniji i zadovoljniji na svojim radnim mestima, što se odrazilo i na njihovo ophođenje prema mušterijama, čije je zadovoljstvo takođe poraslo. Na kraju, ono što se očekivalo jeste i povećana produktivnost radnika.

Iako je povećanje produktivnosti bilo očekivano, ono se savršeno uklapa sa studijom iz 2015. godine. U ovoj studiji dokazano je da zaposleni mogu da provedu i do dva i po sata “zabušavajući” na poslu, a slično je i sa poslovima koje rade od kuće. Upravo zbog toga se mnogim poslodavcima, ali i zaposlenima, ovaj model rada pokazao kao i više nego zadovoljavajuć.

Možda je upravo ovo najbolji argument za skeptike – zar nije bolje provesti manje sati na poslu, ali za to vreme ostati fokusiran I dati svoj maksimum, nego pet dana nedeljno gubiti vreme “zabušavajući”?