Skup ustupak kreditorima

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Na odlazak firmi iz Grčke uticala je i birokratija, kao i kašnjenje države u povraćaju PDV-a. „Od 2012. godine čak 11.500 grčkih preduzeća otvorilo je bankovne račune, ili se registrovalo u Bugarskoj privrednoj komori, a 30 odsto firmi to je učinilo prošle godine. Ilustracije radi, u Grčkoj porez na preduzeća iznosi oko 30 odsto, što je znatno više nego u Bugarskoj i na Kipru, gde stopa iznosi 10 odsto, odnosno 12,5 odsto“, izjavio je za AFP predsednik Grčko-bugarske privredne komore Kristos Kazancis.

Reč je najčešće o firmama u drumskom transportu, ali i o uvozno-izvoznim kompanijama, koje su pogođene merama kontrole kapitala nametnutim krajem juna, kako bi se sprečio odliv novca. Preduzeća se najčešće izmeštaju u Bugarsku, na Maltu i na Kipar. Ekonomista i savetnik Grčkog udruženja malih i srednjih preduzeća (GSEVEE) Dimitris Bibas potvrdio je da su porezi, plate kao i troškovi otvaranja preduzeća u tim državama niži nego u Grčkoj. Privrednik Aleksandros Ikonomakos jedan je od onih koji su odlučili da svoje firme izmeste iz Grčke. On je svoju firmu za uvoz sirovina za tekstilnu industriju izmestio u Petrič, mali bugarski grad blizu grčke granice. Pored birokratije i visokih poreza, Ikonomakos kao razlog za ovaj poslovni potez navodi „ogromno kašnjenje države u povraćaju PDV-a“, što je, kako kaže, blokiralo gotovo trećinu kapitala.

Direktor Grčkog privrednog udruženja Vasilis Korkidis zabrinut je zbog odliva preduzeća i poziva vladu da „preduzme mere i ukidanjem prekomernog oporezivanja podstakne preduzetništvo“. Mnogi preduzetnici, ali i radnici, protive se planiranom povećanju socijalnih doprinosa kojim vlada pokušava da smanji opterećenje budućih penzionera penzijskom reformom koju traže kreditori, odnosno EU i MMF. „Sve dok se nameti povećavaju, preduzetnici će tražiti rešenja da to izbegnu“, ističe Ikonomakos, vlasnik spoljnotrgovinske firme, i dodaje da to ne doprinosi oporavku privrede, već utaji poreza. Pooštravanje poreskog sistema, usled mera štednje koje traže kreditori, pogodilo je pre svega mala i srednja preduzeća, koja su stub grčke ekonomije. Od izbijanja dužničke krize 2010. godine zatvoreno je najmanje 200.000 preduzeća.

Trend izmeštanja grčkih firmi u Bugarsku ne beleži se prvi put. Krajem 90-ih godina proizvodna preduzeća, pre svega u sektoru tekstila, napuštala su Grčku i odlazila u Bugarsku, koja tada nije bila članica EU. U to doba su i brojne druge evropske firme koristile priliku koju im je pružala istočna Evropa sa niskim platama.

Izvor: EurActiv/AFP

Poruka Evropskoj uniji

– Izmeštanje poreskog sedišta preduzeća ne znači neminovno da je firma zatvorena, budući da neke od njih nastavljaju da rade u Grčkoj, uz ogranak, ili račun u Bugarskoj, ili na Kipru, čime olakšavaju uvoz i finansijske transakcije. Treba, međutim, naglasiti da izmeštanje grčkih preduzeća nije dovelo do privrednog oporavka u Bugarskoj, jednoj od najsiromašnijih članica EU. Imajući sve to u vidu, mislim da bi EU trebalo više da vodi računa o poreskom usklađivanju, koje je neophodno da bi se sprečilo propadanje lokalnih privreda – poručuje Dimitris Bibas, savetnik Grčkog udruženja malih i srednjih preduzeća (GSEVEE).