Skuplja putarina i dalje ne pokriva troškove održavanja puteva

Ovo će biti prvo poskupljenje putarina za domaće automobile od 2008. godine kada je poskupljenje iznosilo 18 odsto. Kako kažu u Ministarstvu saobraćaja i građevine u poslednjih skoro devet godina u znatnoj meri su povećane cene materijala, energenata i opreme koja se koristi za održavanje auto-puteva i ostalih puteva.

Tako će se već za novogodišnje praznike putarina od Beograda do Niša plaćati oko 800 dinara, umesto dosadašnjih 730. Ako se iz Beograda putuje na drugu stranu, ka hrvatskoj granici, drumarina za putničko vozilo će koštati oko 375 umesto 340 dinara, dok će od Beograda do Novog Sada morati da se izdvoji 210 dinara za putarinu.

Prema podacima iz Ministarstva građevine i saobraćaja cena putarine po pređenom kilometru u Srbiji najmanja je u poređenju sa evropskim zemljama koje na ovaj način naplaćuju drumarinu, a tako će ostati i nakon poskupljenja. Kod nas vožnja po kilometru autoputa košta 0,03 evra, a najbliža nam je Turska sa 0,039 evra po pređenom kilometru. Grci naplaćuju 0,045 evra, Italijani 0,05 evra, Hrvati 0,06 evra dok kilometar pređenog autoputa u BiH košta 0,061 evro. Toliko košta korišćenje autoputeva i u Portugalu, dok u Španiji to košta 0,085 evra, a u Francuskoj 0,095 evra po kilometru.

Dobar deo država naplaćuje putarinu u vidu vinjeta, odnosno korišćenje autoputeva u određenom vremenskom periodu, pa ih je zato teško uporediti sa našim cenama. Tako u Mađarskoj desetodnevna vinjeta košta blizu 10 evra, a mesečna 16 evra. U Rumuniji sedmodnevna vinjeta košta između tri i pet evra u zavisnosti od EU standarda motora, što veći standard manja cena putarine. Jednomesečna vinjeta košta sedam do 10 evra. U Austriji desetodnevna vinjeta košta 8,7 evra, dok dvomesečna košta 25,3 evra. Među najskupljima su Slovenci kod kojih sedam dana korišćenja autoputeva košta 15 evra, a mesec 30 evra. Recimo u Švajcarskoj se može kupiti samo godišnja vinjeta koja košta 45 švajcarskih franaka.

Ovo poskupljenje će za JP Puteve Srbije koje je nadležno za naplatu putarina, kao i za održavanje putne mreže u Srbiji značiti povećanje prihoda od oko 1,6 milijardi dinara na godišnjem nivou. Ukupni prihodi od putarina u 2015. godini iznosili su 16,8 milijardi dinara, a u prvih deset meseci ove godine 14,2 milijarde dinara. S druge strane na održavanje mreže puteva u Srbiji prošle godine potrošeno je 19,8 milijardi dinara. Ovo povećanje prihoda će svakako smanjiti manjak, ali neće sasvim zatvoriti razliku između prihoda od putarina i troškova održavanja puteva koja je u 2015. iznosila tri milijarde dinara. Određen nesklad je i u tome što Putevi naplaćuju putarinu za oko 600 kilometara autoputeva, a održavaju oko 14.923 kilometra državnih puteva.

Prema podacima iz godišnjeg finansijskog izveštaja Putevi Srbije za 2015. godinu prihodi od putarina činili su svega 58 odsto poslovnih prihoda ove kompanije. Subvencije i druga davanja iz budžeta su u prošloj godini iznosila 8,58 milijardi dinara i činila 36 odsto poslovnih prihoda. Za prvih devet meseci ove godine iz budžeta je ovom javnom preduzeću uplaćeno oko 6,5 milijardi dinara. Ipak, na sve ovo Putevi su u 2015. godini zabeležili gubitak od 9,6 milijardi dinara. Inače kumulirani gubitak iz prethodnih godina iznosi 32 milijarde dinara.

Putevi Srbije imaju kredite od 93 miliona dinara u zemlji i čak 1,6 milijardi dinara u inostranstvu. Međutim, ovo preduzeće se vodi kao deo opšte države i njihovi krediti su svi pokriveni državnim garancijama. Koliki je teret kredita najbolje govori trošak za kamate od 1,7 milijardi dinara u prošloj godini, dok su troškovi plata bili 1,2 milijarde dinara.

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije ističe da je godina problem sa održavanjem puteva bio to što su sredstva za održavanje odlazila na nešto drugo.

„Ovo poskupljenje putarine će dobro doći samo pod uslovom da se i potroši na održavanje, ali ipak to će biti nedovoljno za održavanje cele putne mreže. Takođe, održavanje puteva treba da se kvalitetno radi i tako je onda najjeftinije, a to kod nas nije bio slučaj. Dovoljno je videti da se pojave udarne rupe ili kolotrazi šest meseci nakon rekonstrukcije puteva ili ulica. Takođe je važno izgraditi put kvalitetno pa onda ni održavanje i popravke neće morati da se rade tako često. Inače pravi autoputevi se rade sa donjim strojem od duplo armiranih betonskih ploča i onda to traje. Kod nas su ipak sirotinjski autoputevi, jer se za toliko ima para“, objasnio je Rodić.