Skuplji stanovi za bezbednjake: Koliko će ubuduće koštati kvadrat u „jeftinim“ zgradama za policiju i vojsku

Maksimalna cena kvadrata u takozvanim jeftinim stanovima za bezbednjake do sada je iznosila 500 evra, što je i zakonom bilo određeno kao maksimalan iznos, ali se sada predlogom Vlade ta odredba menja, tako da će ubuduće cenu određivati posebna komisija koju bude formirala Vlada i to na osnovu uslova koje će takođe propisivati Vlada Srbije.

Kako iz Vlade navode, zbog ukupnog poskupljenja materijala za gradnju od 40,8 odsto u poslednjih nekoliko godina, kao i drugih faktora koji su uticali na poskupljenja, neophodno je da se cena stanova koji se prodaju bezbednjacima podigne.

Analitičarka na tržištu nekretnina Kaća Lazarević za Danas kaže da je 500 evra po kvadratu „ispod svake cene“.

„Da biste nešto sagradili danas vam treba minimum 1.000 evra ili više, prema tome država debelo u tome učestvuje“, smatra ona.

Lazarević ukazuje da bi, ako već država želi nekome da učini, te stanove trebalo da stavi u dugoročni zakup, a ne u prodaju.

„Ne razumem zašto postoji kategorija kojoj država čini ustupak tako što joj daje vrlo povoljnu cenu po kvadratu, a ne čini to mladim ljudima i mladim bračnim parovima. Nisu samo bezbednjaci ljudi kojima su potrebni stanovi. Mladim ljudima koji treba ovde da ostanu i da se zaposle, mnogo bi značilo da mogu jeftinije da kupe stan“, kaže Lazarević.

Naša sagovornica navodi da država mora da da argumente zašto je i kako došlo do poskupljenja, ali, kako dodaje, to je u svakom slučaju i dalje jako povoljno.

„Kako je moguće da imamo pare za skupe stadione, a nemamo para za stanove koji su neophodni i bezbednjacima i medicinskom osoblju i svima onima koji imaju male plate i nemaju mogućnost da podignu kredite“, pita Lazarević.

Prema procenama, kako nam kaže sagovornica, minimalna cena kvadrata pri gradnji u proseku se kreće od 1.000 do 1.200 evra u gradu.

Mnogo je kategorija ljudi kojima bi takva pomoć bila neophodna, zaključuje Lazarević.

Predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić navodi za naš list da su završeci radova na stanovima često kasnili i da su rokovi bili probijani, a da se to dešavalo kao posledica nerealno niskih cena tih stanova.

„Prosto je nemoguće da se stan kupi za 500 evra po kvadratu, ako je na tržištu cena izgradnje kvadrata mnogo viša“, naglašava Antić.

On dodaje da su iz tog razloga probijani rokovi izgradnje i da su postojala dugovanja prema izvođačima radova, pa je zato ova odluka Vlade Srbije bila očekivana.

Uprkos tome, podizanje cene će svakako uticati na mogućnost bezbednjaka da priušte stanove.

„Ljudi su i ovako imali veliki problem da obezbede učešće za kupovinu tih stanova, ulazili su u sitauciju da podižu kredite da bi obezbedili učešće koje iznosi 20 odsto od vrednosti stana. Mali broj pripadnika vojske ima takvu ušteđevinu. Sa ovim povećanjem će se povećati i iznos učešća“, pita Antić.

On dodaje da ako cene na kraju budu podignute toliko da se maltene izjednače sa komercijalnim cenama na tržištu, onda će bezbednjaci moći da kupe stan bilo gde, čime bi ovaj državni program izgubio smisao, ukazuje Antić.

On navodi da postoji više modela kako bi moglo da se reši stambeno pitanje bezbednjaka.

Između ostalog, i da država subvencioniše učešće za kupovinu stanova na slobodnom tržištu.

„Na taj način bi pomogli i tržište nekretnina i omogućili bi bezbednjacima da kupuju stanove na kredit, jer je njima najveći problem to učešće“, ističe naš sagovornik.

Postoji mogućnost i da se ponovo osnuje stambeni fond, dodaje Antić.

„Kao što je nekada bio u JNA, da pripadnici vojske svi odvajaju za taj stambeni fond i da se ponovo pospeši izgradnja stanova za pripadnike snaga“, predlaže on.

Koliko je predviđeno stanova za bezbednjake?

Realizacija projekta izgradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti započeta je usvajanjem posebnog zakona u maju 2018. godine. Svi ugovori za izvođenje radova otpočeli su sa realizacijom od februara 2019. godine.

Kako Vlada Srbije navodi u predlogu izmena zakona kojima se briše gornja granica cene stanova od 500 evra po kvadratu, realizacija 1A i 1B faze projekta izgradnje jeftinih stanova u ovom trenutku je 99 odsto, dok je sa započetim radovima iz faze 2 ukupno 97 odsto.

Do sada je ugovorena gradnja 5.953 stambene jedinice, od čega je izgrađeno 5.267 stanova, a u izgradnji je još 686 stambenih jedinica, što obuhvata kompletnu prvu fazu i deo druge faze projekta.

Ipak, na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, posvećenom izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti, navodi se plan izgradnje 6.943 stana samo u prvoj fazi, dok je projekat zamišljen kroz dve faze. To je već u startu za oko 1.000 stanova više nego što se sada navodi u predlogu zakona.

Stanovi se, kako se navodi, grade u Vranju (484), Nišu (1.378), Kraljevu (947), Kragujevcu (972), Novom Sadu (1.972), Sremskoj Mitrovici (190) i Beogradu (1.000).