Mali: Rebalans budžeta neće uvećati javni dug preko 60 odsto BDP-a

On je na sednici Skupštine Srbije na kojoj se po hitnom postupku raspravlja o predloženom rebalansu budžeta rekao da su predviđena rekordno visoka izdvajanja za kapitalne investicije i ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu.

„Rebalans budžeta za 2021. godinu uključuje treći paket pomoći privredi i građanima u iznosu od 257 milijardi dinara. Zajedno sa prošlogodišnja dva paketa pomoći u iznosu od 704 milijarde dinara ukupno će privredi i građanima biti obezbeđena podrška od osam milijardi evra, odnosno 17,2 odsto BDP-a“, istakao je Mali.

Dodao je da će za kapitalne investicije biti izdvojeno 7,2 odsto BDP-a, ili 430 milijardi dinara, što će obezbediti da privredni rast ove godine bude šest odsto, kao što je planirano originalnim budžetom.

Kako je objasnio, u budžetu ima novca za izgradnju četiri nova autoputa, tako da će do kraja godine osam autoputeva biti u izgradnji.

„Za ekologiju je povećan budžet za 50 odsto, a 3,4 milijarde evra su planirane investicije u narednim godinama u kanalizacionu mrežu i postrojenja za prečišćavanje otpadndih voda u lokalnim samouprava“, rekao je Mali.

Novac u budžetu je obezbeđen, kako je naveo i za nabavku vakcina protiv korona virusa i lekova u slučaju najgoreg scenarija, kao i za izgradnju fabrike vakcina.

„Za poljoprivredu su povećani budžetski rashodi za 5,5 milijardi dinara, tako da se približavamo cilju da ukupna izdvajanja za tu privrednu granu budu pet odsto budžeta“, rekao je Mali i dodao će za dodatne vaučere biti izdvojeno 100 milijardi dinara, a za filmsku idnstriju još 300 milijardi dinara.

Po oceni ministra i pored povećanih troškova budžeta javni dug ove godine neće premašiti 60 odsto BDP-a.

Mali je kazao da su u ovoj godini izuzetno dobri ekonomski pokazatelji, uprkos pandemiji, i da budžetski deficit u prvom kvartalu umesto planiranih 80,9 milijardi dinara iznosi 23,5 milijardi.

„Iako je bilo planirano da u prvom kvaratalu pad BDP-a bude 1,3 odsto, taj pad je iznosio 0,5 odsto“, kazao je Mali.

Naveo je da je Srbija jedna od retkih zemalja koja i u vreme pandemije je ulaže novac u povećanje plata u javnom sektoru i penzija.

Predlogom rebalansa budžeta predviđeni su ukupni prihodi od 1.356,2 milijarde dinara, što je za 19,9 milijardi dinara više nego što je bilo planirano originalnim budžetom za ovu godinu.

Rashodi budžeta su povećani za 253,6 milijardi dinara, na 1.768,4 milijardi, tako da će deficit iznositi 381,7 milijardi dinara, što je 6,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), umesto ranije planiranih tri odsto.

Vlada je procenila da će inflacija, usled poskupljenja struje i očekivanog rasta cena naftnih derivata, ove godine iznositi 2,4 odsto, što je za 0,4 procentna poena više nego što je bilo prognozirano.

Siniša Mali je u raspravi o rebalansu Budžeta da su ulaganja u ekologiju uvećana u odnosu na inicijalni budžet za 16 milijardi dinara i sada iznose 24 milijarde dinara.

„Tri puta su veće ulaganja u ekologiju, tri puta veća ulaganja u zelenu ekonomiju, u zaštitu životne sredine. Od tih 16 milijardi četiri milijarde nalazi se kod Ministarstva za zaštitu životne sredine, a dodatnih 12,1 milijarda kod Ministartsva građevine, saobraćaja i infrastrukture i odnosi se na izgradnju deponija u 28 lokalnih samouprava, pogona za prečišćevanje otpadnih voda u 65 lokalnih samouprava“, rekao je ministar.

Poslanici Skupštine Srbije podržali su danas predlog rebalansa Budžeta za 2021. godinu i najavili da će glasati za predložene izmene.

Poslanik Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić rekao je da je prioritet rebalansa zdravstveni sektor, zaštita građana i uspešna borba protiv kovida.

„Očekuje nas i izgradnja kliničko-bolničkog centra u Novom Pazaru ili dogradnja zato što su se već ozbiljne investicije desile u zdravstvenom sektoru i kapitalnim projektima“, rekao je Zukorlić.

On je naveo da očekuje i nastavak projekta gasovoda, izgradnju pruge i boljih puteva u Sandžaku jer „rupa na putu lomi točak automobila, ona ne zna da li ću nju da upadne srpski automobil ili bošnjački“.

Poslanik Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) Milorad Mijatović rekao je da se u novembru, kada je usvajan budžet, nije moglo znati u kojem će pravcu ići pandemija kovida-19 i da se zato danas razmatra rebalans.

„O Budžetu za 2021. godinu sam rekao da je realan, stabilan, predstavlja kontinuitet i ima izraženu razvojnu komponentu i sve te komponente stoje i danas. Budžet je pravljen konzervativnom metodom i sve ono što je predvidjeno ostvaruje se“, rekao je Mijatović.

Posebno je, dodao je, zadovoljan zbog nove kovid bolnice koja se gradi u Novom Sadu koja će, kada prodje kovid, postati gradska bolnica.

Zoltan Pek iz Saveza vojvođanskih Madjara pohvalio je što će država nositi sav teret ove krize i dati punu pomoć privredi i gradjanima.

„Ulaganje u kapitalne investicije na nivou države će biti 7,2 odsto BDP-a što je 430 milijardi dinara koje će biti uložene u infrastrukturu. Kao što smo čuli grade se četiri autoputa a u ovom rebalansu predvidjena je gradnja još četiri“, rekao je Pek i naveo da je reč o deonici Beograd-Zrenjanin, Surčin – Novi Beograd, Fruškogorski koridor, obilaznica oko Gornjeg Milanovca.

Pek je istakao i važnost ulaganja u projekat madjarsko-srpske železnice kao i dodatnih ulaganja u zdravstvo.

Da će i socijalisti glasati za rebalans, najavio je šef poslaničke grupe Đorđe Milićević koji je istakao da Srbija ulazi u 2021. godinu jaka i ekonomski stabilna.

„Kroz budžet su definisani stubovi razvoja, ciljevi koji se žele postići i ovaj rebalans zapravo je realizacija tog puta“, rekao je Milićević.

On je dodao da su prva dva paketa pomoći pokazala rezultate, a treći paket ima za cilj da sačuva ekonomiju i obezbedi dobar period posle pandemije.

Poslanica SNS Aleksandra Tomić rekla je da su se opozicioni predstavnici poput Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Boška Obradovića smejali što Srbija ima četiri godine suficit u budžetu i govorili da država ne zna da projektuje budžet, a da tog suficita nije bilo „mi sada ne bismo mogli da pričamo o dobrim rezultatima u vreme pandemije“.

Tomić je dodala da država želi da ublaži krizu podjednako svim gradjanima i da je zato svaki gradjanin koji se prijavi dobiti pomoć od 60 evra.

I ona je pomenula ulaganja u zdravstvo, kovid bolnice, ali i infrastrukturu i zaštitu životne sredine.