Slaba likvidnost glavni rizik u slučaju uvođenja juana u devizne rezerve: Srbija prijatelj s Kinom, ali dugovi ostaju u evrima i dolarima

Narodna banka Srbije je u odgovoru na pitanja novinara objavila da je u procesu obezbeđenja neophodnih preduslova (infrastrukture) za uključenje na kinesko tržište obveznica, “a konkretne odluke o ulaganju određenog dela deviznih rezervi u finansijske instrumente u juanima donosiće, kao i u svim drugim slučajevima, uz pažljivo razmatranje i analizu svih neophodnih faktora, imajući u vidu i da je kineski juan peta međunarodna valuta kojom se najviše trguje na globalnom finansijskom tržištu, peta najčešće korišćena valuta u globalnim plaćanjima, kao i šesta valuta po učešću u globalnim deviznim rezervama”.

NBS dalje navodi da propisi koji regulišu devizne rezerve definišu da se valutna struktura deviznih rezervi određuje u skladu s valutnom strukturom spoljnog duga Srbije.

“Time se u najvećoj meri obezbeđuje takozvani prirodni hedžing, tj. zaštita od valutnog rizika. U skladu s navedenim, u valutnoj strukturi naših deviznih rezervi dominira evro (oko tri četvrtine), a zatim američki dolar.

Imajući u vidu visok nivo deviznih rezervi, to što juan ulazi u valutnu strukturu spoljnog duga Srbije, kao i internacionalizaciju juana i njegov sve veći značaj u globalnim plaćanjima i na međunarodnom finansijskom tržištu, Narodna banka Srbije je kao jednu od mogućnosti za proširivanje investicionog univerzuma razmatrala ulaganje dela deviznih rezervi u aktivu denominovanu u juanima.

Jedna od bitnijih činjenica posmatrano sa stanovišta centralnih banaka jeste da je kinesko tržište obveznica, nakon američkog, drugo po veličini na globalnom nivou (oko 16 odsto globalnog tržišta obveznica) i da na njemu dominiraju obveznice izdate u Kini u lokalnoj valuti.

Omogućavanjem da se devizne rezerve ulažu i u instrumente u kineskoj valuti, Narodna banka Srbije sprovodi i svojevrsni prirodni hedžing u odnosu na valutnu strukturu spoljnog duga. Pored toga, korelacija prinosa kineskih državnih obveznica s prinosima američkih i evropskih državnih obveznica iste ročnosti je niska (usled toga što Kina ima drugačiji ekonomski ciklus od SAD, kao i veliko učešće domaćih investitora na tržištu obveznica – preko 90 odsto investitora su domaći investitori), što bi doprinelo dodatnoj diversifikaciji portfolija Narodne banke Srbije”, navodi se u dugačkom objašnjenju Narodne banke uz napomenu da je još 2015. godine kineski juan uključen na listu valuta kojima može da se trguje na domaćem deviznom tržištu, čime je omogućeno da kupuju i prodaju ovu valutu za dinare u Srbiji i tako olakšana trgovina sa Kinom.

Udeo kineskog juana je, prema podacima MMF-a, u globalnim deviznim rezervama na kraju drugog kvartala ove godine iznosilo 274,1 milijardu dolara. U odnosu na godinu ranije, to je smanjenje od oko 34 milijarde dolara.
Najveće učešće u globalnim deviznim rezervama koje su iznosile 12 biliona (hiljada milijardi dolara) imao je dolar sa 6,6 biliona dolara. Evro je drugi sa vrednošću 2,2 biliona dolara, treći je japanski jen sa 602 milijarde dolara, a četvrta je britanska funta sa 544 milijarde dolara. Na petom mestu u globalnim deviznim rezervama je kanadski dolar sa 278 milijardi dolara i šesti je kineski juan sa 274 milijarde dolara. Udeo juana je iznosio oko 2,2 odsto u ukupnim deviznim rezervama širom sveta.

U javnom dugu Srbije učešće juana je zanemarljivo. Prema poslednjem mesečnom izveštaju Uprave za javni dug, učešće evra je 58,4 odsto, dinara 20,5 odsto, dolara 13,5 odsto, SDR (obračunske valute MMF-a) 6,9 odsto i svih ostalih valuta 0,6 odsto.

Pregledom budžeta za narednu godinu kineski juan se može naći na samo jednom mestu.
Eksim banka Kine je 2014. godine dala desetogodišnji kredit u juanima u protivvrednosti 5,4 miliona evra za sistem NUCTECH sa inspekciju vozila i kontejnera. Rata za otplatu glavnice sledeće godine iznosi 17.075.000 juana, što je oko 2,2 miliona evra.

Kineska Eksim banka dala je veliki broj kredita Srbiji za finansiranje infrastrukturnih projekata, ali oni su svi mahom u dolarima ili u evrima.

Istina, Kina poslednjih godina pokušava da pozicionira juan kao sve značajniju valutu u svetskoj trgovini. Nakon sankcija Rusiji, juan je zamenio dolar kao valuta koju Rusija najviše koristi u spoljnoj trgovini. Mnoge zemlje, uglavnom iz kluba BRIKS počele su da u određenoj meri uvoz iz Kine plaćaju direktno u juanima, tako istiskujući dolar. U martu ove godine, po prvi put je u spoljnoj trgovini Kine više učestvovao juan, nego američki dolar.

Ipak, ne bi trebalo mešati korišćenje sopstvene valute u trgovinskim transakcijama, sa upravljanjem deviznim rezervama i učešćem na tržištu kapitala, smatra Đorđe Đukić, profesor monetarne ekonomije.

“U trgovinskim odnosima Kina može da insistira na korišćenju dve valute zemalja koje trguju, umesto dolara. To je jedna ravan korišćenja valute. Sasvim druga su državne obveznice. Teško je za bilo koju valutu da ugrozi položaj američkog dolara na tržištu obveznica zbog dubine i likvidnosti tog tržišta. Investitori, posebno zemlje u razvoju i dalje će najradije emitovati dug u dolarima, jer će tako najlakše naći kupce”, napominje Đukić.

S druge strane, upozorava on, ograničenja valuta koje imaju mali udeo u deviznim rezervama je potencijalno mala likvidnost. To u praksi znači, posebno u kriznim vremenima, da pre svega strani nosioci obveznica žele da ih prodaju, a ako je mala likvidnost, oni to ne mogu.

“To je perspektiva stranih nosilaca kinsekih obveznica. Iako kinesko tržište obveznica jeste drugo po veličini sa 16 odsto, na njemu dominiraju domaći investitori. To je sa stanovišta ekonomske politike dobro za Kinu, jer je privreda manje ranjiva kada su obveznice u domaćim rukama, kao što je to slučaj i u Japanu. Dakle, ako se želi disperzija rizika, pitanje je koliko će to doneti obveznice u juanima”, napominje Đukić dodajući da je upravo tržište obveznica poslednje mesto gde će neka druga valuta, pa i juan, moći da ugroze dominaciju dolara.

Na kraju Đukić postavlja pitanje da li bismo želeli da se zadužimo u juanima. Ko bi kupio naše obveznice u juanima i da li bi država bila sigurna u uspešnost emisije takvih obveznica, ukoliko ne bi unapred bio dogovoren kupac.