Slaba tražnja za kreditima, ali je srpsko tržište bankama atraktivnije nego pre šest meseci

Trećina banaka matica poslovnih banaka koje posluju u Srbiji ocenilo je da su prinos na imovinu i prinos na kapital u Srbiji veći nego na nivou cele grupe. Druga trećina smatra da su im prinosi u Srbiji na nivou proseka grupe, dok je za treću trećinu profitabilnost u Srbiji manja.

Tražnja za kreditima, posebno stambenim, je u padu prethodnih šest meseci, a banke očekuju da će slaba tražnja ostati i u narednih šest meseci. Istraživanje pokazuje da je tražnja za kreditima u Srbiji manja nego u regionu.

Što se tiče privrede, slaba je tražnja za kreditima za fiksne investicije i za korporativna preuzimanja, dok je tražnja za kreditima za obrtna sredstva na istom nivou kao u prethodnom istraživanju.

Istovremeno, uslovi banaka za odobravanje kredita su popustili i očekuje se da ostanu isti i u narednih šest meseci, što je, prema oceni banaka, neznatno povoljnije nego u okruženju.

Takođe, banke prijavljuju pogoršanje kvaliteta kredita, odnosno rast problematičnih kredita (NPL) i očekuju da će se pogoršanje nastaviti i kod korporativnih i kod kredita fizičkim licima.

Istraživanje, koje je rađeno u septembru, u kom su učestvovale banakrske grupacije koje posluju na tržištu Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope pokazuje da je trećina banaka u prethodnih šest meseci prodala ili deo imovine ili deo filijala ili je restruktuirala aktivnosti u ovom regionu.

Posebno su se velika transakcije odigrale u Srbiji i Rumuniji. U Srbiji je u matu AIK banka kupila grčku Eurobank Direktnu za 280 miliona evra.

U Rumuniji je Unikredit banka pripojila Alfa banku koju je kupila za 300 miliona evra i tako postala treća po veličini banka u ovoj zemlji.

Inteza je u septembru dobila dozvolu da rasproda imovinu u Rusiji.

Većina banaka (82 odsto) očekuje da će njihovo prisustvo u ovom regionu ostati nepreomenjeno u narednih šest meseci.

Bankarske grupacije su optimistične po pitanju rumunskog i češkog tržišta, jer im je više od 60 odsto dodelilo ocenu da imaju visok tržišni potencijal.

S druge strane, polovina ih ocenjuje tržište BiH kao tržište sa niskim potencijalom.

Što se tiče srpskog, albanskog, hrvatskog i slovačkog tržišta, bankari su optimističniji nego u prethodnoj anketi.

Više od 50 odsto banaka u Albaniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Poljskoj i Rumuniji trenutno ukazuje na nižu profitabilnost, u poređenju sa rezultatima na nivou svojih grupacija.

Prema rečima potpredsednika EIB Kirijakosa Kakurisa rezultati istraživanja ukazuju da ograničavanje ponude kredita koje je počelo 2022. godine zbog rata u Ukrajini, inflacije, visokih kamatnih stopa i usporavanja privrednog rasta i dalje traje.

„Pooštravanje uslova kreditiranja pogađa sve poslovne segmente, naročito mala i srednja preduzeća. Ovde će EIB Global nastaviti da igra značaju ulogu preko svojih finansijskih posrednika kroz povoljno finansiranje malih biznisa u regionu, kako bi im se omogućilo da lakše pristupe finansijskim sredstvima, dekarbonizuju i prošire svoje poslovanje, kao i da otvore nova radna mesta”, ocenio je on.