Vreme kada su se banke u Nedelji štednje utrkivale koja će ponuditi višu kamatu i privući više deponenata, odavno je prošlo.
Zbog niskih kamata, koje jedva da pokrivaju inflaciju, a nekad ni toliko, štediše se sve više okreću alternativnim načinima sigurnog ulaganja svog novca.
Kako se pokazalo, tradicionalna „slamarica“ je i dalje najpopularniji vid čuvanja novca, i pored toga što je to i najsigurniji način da novac – izgubi vrednost. Kako je pokazalo istraživanje specijalizovanog portala Kamatica, čak 36 odsto građana planira da štedi baš na ovaj način – čuvajući gotovinu u kući ili sefu. Posle „slamarice“, najpopularnija je i dalje štednja u banci, koju i pored kamatne stope od jedva 0,6 odsto na devizne depozite bira čak 34 odsto građana. Štediše, smatrajući da je ovo ipak najsigurniji vid štednje, što i jeste, i usled niskih kamata ipak odlučuju da zadrže svoje depozite unutar bankovnih računa.
U istraživanju je učestvovalo 2.048 ispitanika među kojima ima njih 17 odsto koji bi svoj novac najradije uložili nekretnine.
„Ovaj vid ulaganja može da se posmatra i kao svojevrsni mini biznis, a ukoliko on na godišnjem nivou ostvari dobit od pet odsto, smatra se dobro uloženim sredstvima“, ocenjuje Kamatica.
Alternativne vrste štednje kao što su osiguravajuća društva, koja bi odabralo šest odsto ispitanika, investicioni fondovi – četiri odsto i berza – tri odsto, još nisu u većoj meri pronašli svoj put do građana. Kako se navodi, iako su se pokazale kao veoma isplative, zbog visokog rizika koje nose sa sobom, nisu popularne.
„Najmanje rizična ulaganja su kratkoročni plasmani do godinu dana, koji se odnose na državne dužničke hartije, koje je moguće kupiti preko brokerskih kuća, nose solidan prinos, a dosta su siguran vid ulaganja. Štednja u banci do iznosa od 50.000 evra takođe nosi garanciju države. Sličan nivo rizika (samim tim i prinosa) nose novčani investicioni fondovi koji plasiraju sredstva u spomenute instrumente (niskorizične hartije od vrednosti) i imaju za cilj očuvanje vrednosti imovine svojih članova“, navodi se u analizi istraživanja.
Kako se dodaje, sa niskim stepenom rizika ide i nizak prinos, pa oni koji žele samo da očuvaju vrednost svog novca biraju sigurna ulaganja, dok oni koji su skloni riziku biraju alternative koje shodno visini rizika nose i visok prinos. Kako štednja u Srbiji iz godinu u godinu raste, iako kamate sve više padaju, jasno je da većina bira sigurne vode i svoj novac i pored niskih kamata drže u bankama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
