Sledi teška borba za rast minimalca

Ekonomska kriza izazvana pandemijom učiniće nalaženje kompromisa težim nego ikad budući da su poslodavci u ogromnoj većini protiv bilo kakvog podizanja minimalne zarade, dok sindikati ostaju pri prošlogodišnjem dogovoru u okviru Socioekonomskog saveta da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

S obzirom da minimalna potrošačka korpa iznosi 37.500 dinara, to bi značilo povećanje minimalca za više od 7.000 dinara ili čak 25 odsto. Prošle godine je minimalna zarada povećana za 3.000 dinara ili 11 odsto, što je bilo najveće povećanje poslednjih godina.

Kriza koja je pogodila privredu uzrokovala je da u anketi koju je uradila Unija poslodavaca Srbije, jedna od strana u pregovorima, čak 85 odsto poslodavaca bude protiv bilo kakvog povećanja.

Prošle godine recimo njih 46 odsto je bilo za povećanje minimalca. Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca, potvrđuje da postoji dogovor od prošle godine da se izjednače minimalna potrošačka korpa i minimalna zarada.

„Prošle godine je minimalna zarada povećana za 11,3 odsto iako smo se mi zalagali da povećanje, kada su normalni uslovi, iznosi koliko i rast BDP-a i inflacija, što je bilo oko šest odsto. Ove godine u anketi je 85 odsto naših članova glasalo protiv ikakvog povećanja. Mi nećemo biti kruti u pregovorima, ali moramo da poštujemo stav članova. Ako budemo pod pritiscima, a bićemo kao i svake godine, sigurno ćemo tražiti drastično povećanje neoporezivog dela zarade kao i smanjenje nameta na zarade. Pregovori su ispred nas“, ističe Drobnjaković.

On napominje da je zbog krize nelogično sada povećavati previše minimalac i to posebno pogađa mala i srednja preduzeća kojih je 95 odsto.

„To u ovoj situaciji može da ih otera ili u sivu ekonomiju ili da otpuste radnike ili, što se u nekim slučajevima dešava, da uplate minimalac a onda traže od radnika da im deo novca vrate u kešu“, upozorava on.

Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), ističe da je u anketi, za sada, njihovo članstvo većinskog stava da minimalna zarada treba da bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom.

„Mi imamo platformu za pregovore i moraćemo da poštujemo stav našeg članstva. Ostaju pregovori pa ćemo videti šta će biti. Pominje se mogućnost da se odluka odloži zbog formiranja vlade. Zakon kaže do 15. septembra da mora da se donese odluka, a opet zakonski vlada može da se formira do 3. novembra što bi bilo prekasno“, ocenjuje Orbović.

U Srbiji oko 350.000 ljudi radi za minimalac koji ne može da pokrije minimalnu potrošačku korpu, koja je prema rečima Zorana Stoiljkovića, predsednika UGS Nezavisnost, kategorija daleko od realne potrošnje tročlane porodice već osnova za puko preživljavanje.

„Ideja je bila da ove godine minimalna zarada dostigne minimalnu korpu, odnosno tih oko 37.000 dinara. Da li će toliko biti – videćemo. Ove godine su pokazatelji lošiji nego što se očekivalo, a videćemo kakve će biti projekcije za 2021. godinu. Ako ne ove, onda bi trebalo sledeće godine da se izjednače minimalna zarada i potrošačka korpa“, smatra Stoiljković.

On ističe da država može izaći u susret poslodavcima i smanjiti namete na zarade, posebno što najmanje zarade imaju najveće opterećenje.

„Ove godine stvar je urgentna jer nemamo vladu, a može se desiti da je e bude ni 15. septembra. Zato sindikati, poslodavci i stručna javnosti treba da pojačaju argumentaciju da dođemo do rešenja“, ističe Stoiljković.

Prethodnih godina država je podnosila veći deo tereta povećanjem neoporezivog dela zarade (sada je 16.000 dinara) i smanjenjem (simboličnim doduše) nameta na rad. Međutim, postavlja se pitanje da li će to biti opcija i za sledeću godinu jer se ove godine očekuje veliki deficit budžeta (oko sedam odsto BDP-a) i rast javnog duga i da li će država biti spremna da se odrekne dela prihoda.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da ne treba država da snosi taj trošak i da poslodavci u tržišnoj privredi ne bi trebalo da stalno od države da traže pomoć.

„Pitam se kako te velike privrednike sa velikim kapitalom i jahtama jedna, ne mala, kriza baci u takav problem da ne mogu da prežive. Ali ako država pokaže dobru volju prema poslodavcima i ne poveća minimalac, šta će radnici sa minimalnom zaradom manjom od 300 evra. Najveći broj ljudi u Srbiji su radnici i imaju tri, četiri člana porodice. Da li oni mogu da prežive sa 30.000 dinara. Ako se korona uskoro ne završi doći će na red i treći set mera za pomoć privredi. Kako oni očekuju od radnika i države da ih razumeju, a nisu spremni da pomognu radnicima“, pita se Savić.

Ako sindikati i poslodavci do 15. septembra ne naprave dogovor, država po zakonu sama određuje visinu minimalne zarade. U stvarnosti, svake godine upravo država ima poslednju reč, iako se radi o razgovoru tri navodno ravnopravne strane.

Najmanji minimalac u Albaniji

U Srbiji je neto minimalna zarada za 2020. godinu  30.022 dinara što je svrstava među evropske zemlje sa najmanjim minimalcem. Evrostat vodi statistiku po visini bruto minimalnih zarada (koja u Srbiji iznosi 343,5 evra). Manje od toga imaju Bugari sa 312 evra i Crnogorci sa 331 evrom. Najmanji minimalac ima Albanija sa 213,5 evra. Od zemalja u okruženju, Hrvatska ima 546 evra (u neto iznosu 436 evra), Slovenija 941 evro, Rumunija 466 evra, i Mađarska 487 evra. Zapadnoevropske zemlje imaju daleko veće minimalne zarade, pa je u Francuskoj najmanja plata 1.539 evra, a u Nemačkoj 1.584 evra. Danska, Italija, Kipar, Austrija, Finska i Švedska nemaju minimalnu zaradu.