Slika početka gradnje metroa: Protesti i Milenijum tim

Dok u domaćoj stručnoj javnosti postoje oprečna mišljenja da li je tako veliki projekat moguće uraditi u zadatom roku, borci za zaštitu životne sredine nemaju dilemu da na Makišu, odakle je izgradnja startovala, ne treba da bude stanica budućeg metroa jer zbog toga, kako tvrde, glavni grad Srbije može da ostane bez vode.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da je izgradnja metroa „najvažniji projekat glavnog grada u 21. veku te da će Beograd do 2030. godine dobiti dve linije metroa dužine 42 kilometra sa 43 stanice, 223 kilometara „Bg voza“ sa 76 stanica i 500 polazaka dnevno i 42,6 kilometara nove tramvajske mreže.

– Dve linije metroa koštaće oko 4,6 milijardi evra, proširenje „Bg voza“ i novi tramvaji oko 1,5 milijardi, što iznosi oko pet godišnjih budžeta, pa je jasno da mi sami ne bismo mogli da finansiramo ovakav projekat u tako kratkom roku – rekao je Vesić.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali, izjavio je da će „metro koji gradimo biti najsavremeniji mogući, potpuno automatizovan, bez mašinovođe.

– Kad bude potpuno završena prva linija metroa će povezivati Železnik i Mirijevo, biće dugačka 21,1 kilometar i imaće 23 stanice. Druga linija će povezivati Bežaniju i Mirijevo, biće duga 21 kilometar i imaće 23 stanice, koje će se ukrštati na Savskom trgu – rekao je Mali.

Ako se uračuna i treća planirana linija metroa ukupna vrednost projekta je šest milijardi evra. U njegovoj izgradnji učestvovaće francuske kompanije Ežis i Alstom, dok je za građevinske radove zadužena kineska firma „Pauer  Čajna“.

Ono što zbunjuje javnost je činjenica da je završetak izgradnje prve dve linije metroa predviđen za osam godina, a da je svega jedan odsto sredstava potrebnih za izvođenje tog projekta izdvojeno iz republičkog budžeta za narednu godinu.

Saobraćajni inženjer Mirko Radovanac skeptičan je kad je reč o planovima nadležnih da dve linije metroa budu urađene do 2030. godine.

– Najvažnija stvar kada se gradi metro je bezbednost putnika i ispravnost mreže. To je ono najosnovnije i najvažnije. Nakon toga, po važnosti, dolaze rokovi u kojima treba završiti sa poslom. Ako znamo koliko je nadležnima vremena potrebno za izvođenje pojedinih saobraćajnih projekata u Beogradu za očekivati je da izgradnja metroa traje dvadesetak godina – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, objektivna stvar koja će usporiti planirane radove je činjenica da još uvek nije urađen projekat ni za jednu stanicu beogradskog metroa.

– To nije urađeno a i još štošta potrebno za izvođenje jednog takvog zahtevnog posla. Treba naglasiti i da je jedan od segmenata od kojeg zavisi brzina izvođenja radova i iskustvo onog koji ih izvodi. Kineski izvođač radova nema nikakvo iskustvo kada je reč o izgradnji metroa jer je dosad gradio samo brane za hidroelektrane – kaže Radovanac.

Miloš Vučković iz udruženja „Po meri metro“ ističe za Danas da plan da se obe linije metroa izgrade do 2030. zvuči ambiciozno, ali da je to, u slučaju da sve bude išlo planom izgradnje, izvodljivo.

– Ono što treba naglasiti da pod prvom fazom izgradnje nadležni smatraju završetak prve trase do Karaburme, a ne do Mirijeva gde treba da bude njen kraj. Zvuči realno da se to uradi do 2028. godine. Sa druge strane, treba naglasiti da su dosad ugovori sklopljeni samo za izgradnju nasipa u Makišu. Još uvek nema ugovora o izgradnji stanica i metro mreže. Planove da se dve linije metroa izgrade do 2030. godine mogu da odgode neke okolnosti na terenu tokom izvođenja radova – kaže Vučković.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić kaže za Danas da je izgradnja metroa u Beogradu za osam godina moguća.

– U slučaju da je projekat dobro urađen i da se kvalitetno radi rok je moguće ostvariti. Međutim, primera radi kada radove izvodi neko ko nema iskustva oni mogu da traju i duže nego što je planirano a radove može da uspori i niz konkretnih problema tokom njihovog izvođenja. Kada poredimo radove na metrou u Srbiji i razvijenim zemljama pak, moramo da konstatujemo da se oni tamo izvode znatno brže. Potrebno je duplo manje vremena. Razlog nije u tehnologiji već u iskustvu, organizaciji i finansijama – ističe Rodić.

Ekološke organizacije, nezadovoljne izgradnjom metroa u Makišu juče su protestovale na tom mestu.

Aktivista Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da zbog radova na Makiškom polju nije pod znakom pitanja da li će Beograd ostati bez vode za piće i naveo da je to mišljenje stručnjaka, a da je na građanima samo da odluče da li će to dozvoliti.

Aktivista pokreta Ne davimo Beograd Radomir Lazović naveo je da ovakav metro nije u interesu građana, jer povezuje „livade sa jedne sa livadama sa druge strane, na kojima treba da niknu stanovi, čije su cene ono zbog čega se gradi“. Ukazao je da metro neće povezivati obrazovne i zdravstvene institucije, saobraćajna čvorišta i železničku stanicu Prokop i autobusku stanicu.

Predsednik Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović naveo je da je protest organizovan da bi se branila pijaća vodu, i da veliki broj građana „nije u prilici da razume šta se sprema i bez čega će ostati“, dodavši da će, ako se na Makiškom polju izgradi početna stanica metroa i veliko naselje, Beograd ostati bez vode.

Među onima koji su protestovali bili su aktivisti i članovi Ekološkog ustanka, inicijative Ne davimo Beograd, Dveri, Stranke slobode i pravde, Pokreta za preokret, Demokratske stranke, Pokreta slobodnih građana, Nove stranke i Bitke za Košutnjak.

Zbog protesta je bio kompletno obustavljen saobraćaj ne deonici od Obrenovačkog puta prema gradilištu, a na gradilištu se nalaze mehanizacija kompanije Milenijum tim.

Pošto se niko od državnih i gradskih zvaničnika nije pojavio na obeležavanju početka radova, što je i bio povod za protest, protivnici izgradnje su najavili da će se na istom mestu pojaviti kada početak radova svečano bude obeležavan.

Protest protiv toga da svi građani finansiraju metro u Beogradu

Niš – Najave državnih funkcionera i čelnika Beograda da će metro u prestonici platiti svi građani Srbije je nova centralizacijska bahatost i alarmantan porast nepoštovanja i prema novcu i prema građanima Srbije van Beograda, ocenila je juče Nacionalna koalicija za decentralizaciju.

– Centralizacijska bahatost se ponavlja, ali uvek više košta, ovoga puta šest milijardi evra, pa se pitamo da li nam je, pored ekološkog, potreban i decentralizacijski ustanak zbog beogradskog metroa – navodi se u saopštenju NKD.

– Građanima Srbije poručujemo: Sledeći put kada vam zasmeta rupa na krovu škole, rupa na putu ili kada vam zatvore ambulantu, sigurno će vam biti lakše kad znate da je vaš novac otišao na izgradnju veličanstvenog metroa – navodi NKD. Z. M.