Biznis i finansije: Slobodne zone u Srbiji u 2023. imale najbolje rezultate od osnivanja

Investicije u slobodne zone su dostigle rekordnih 980,7 miliona evra, a strana ulaganja u slobodnim zonama činila su više od petine ukupnih stranih investicija u Srbiji.

Kompanije koje posluju u 15 slobodnih zona ostvarile su suficit u spoljnotrgovinskom poslovanju u iznosu od 926,5 miliona evra, što je u odnosu na 2022. godinu povećanje za preko 48 odsto. Najveći suficit je imala Slobodna zona „Pirot“.

U slobodnim zonama poslovalo je 254 preduzeća, od čega 204 domaćih i 50 stranih. Proizvodnjom se bavi 44 odsto kompanija, dok su preostale firme iz uslužne delatnosti. Preduzeća u slobodnim zonama lani su uvećala ukupan promet u odnosu na 2022. godinu za preko 22 odsto, na 7,71 milijardi evra, pri čemu su tri poslovne zone po prvi put premašile milijardu evra ukupnog prometa.

U poređenju sa prvim godinama poslovanja slobodnih zona u Srbiji sada je primetno da se regionalne razlike postepeno smanjuju. Prethodne godine, šest slobodnih zona u Beogradu, Subotici, Novom Sadu, Šapcu, Pirotu i Užicu praktično su ravnomerno učestvovale u ukupno ostvarenom prometu najuspešnijih slobodnih zona.

Najslabiji rezultat je zabeležila „FAS Slobodna zona” u Kragujevcu, sa prometom od 142,8 miliona evra, što je u odnosu na 2022. godinu pad od skoro 57 odsto. Ta slobodna zona je u 2013. godini učestvovala sa skoro 66 odsto u ukupnom prometu slobodnih zona u Srbiji, dok je u 2023. njeno učešće u prometu iznosilo ispod dva odsto.

Promet je značajno porastao u čak 11 poslovnih zona, zahvaljujući tome što su preduzeća koja u njima posluju povećala ulaganja, započela novu proizvodnju i proširila postojeće proizvodne kapacitete.

Preduzeća iz Kine i Japana su prošle godine najviše uložila u slobodne zone u Srbiji, preko 57 odsto ukupnih investicija. Deset kompanija iz Kine uložilo je ukupno 506,7 miliona evra u slobodnim zonama širom Srbije, skoro 22 odsto više nego 2022. godine.

Najveće prošlogodišnje ulaganje u iznosu od 357,7 miliona evra realizovano je u Slobodnoj zoni „Zrenjanin”, a reč je o fabrici kineske kompanije Linglong za proizvodnju automobilskih guma.

Primetno je da su nemačka preduzeća koja posluju u slobodnim zonama u Srbiji takođe značajno uvećala investicije. One su dostigle 290,7 miliona evra, što je 2,5 puta više u poređenju sa 2022. godinom.

Uporedo sa rastom ulaganja, povećao se i broj zaposlenih u slobodnim zonama za nešto preko dva odsto, na 46.105 radnika. Tako sedam slobodnih zona zapošljava više od 4.000 radnika, njih pet više od 5.000, dok dve slobodne zone zapošljavaju preko 6.000 radnika.

U slobodnim zonama prošle godine otvoreno je pet novih fabrika, pa se proizvodnjom bavilo 112 preduzeća iz 21 zemlje, sa tri kontinenta. Najviše proizvođača dolazi iz Nemačke (24), zatim iz Srbije (23) i Italije (19). Skoro dve petine proizvođača posluje u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, dok je 11 kineskih proizvodnih kompanija raspoređeno u slobodnim zonama od severa do juga zemlje.

Vrednost proizvodnje u slobodnim zonama u 2023. godini dostigla je svoj istorijski maksimum i iznosila je 3,88 milijardi evra. To je rast od preko 22 odsto u poređenju sa 2022. godinom, a više od 95 odsto proizvodnje otišlo je u izvoz. Najveći proizvođači uglavnom pripadaju sektoru automobilske industrije.

U slobodnim zonama posluju i neke od najvećih multinacionalnih kompanija, koje se nalaze na listi najuspešnijih izvoznika u Srbiji. Tako su među deset najvećih izvoznika u 2023. godini i korisnici slobodnih zona, nemačka kompanija „ZF” koja posluje u Slobodnoj zoni „Beograd”, kao i „Tigar Tyres” koja pripada francuskoj „Michellin Group” i radi u okviru Slobodne zone „Pirot“.