Foto: EPA/MATTHIAS BALK
Ljudi ne vode inflaciju jer im izjeda ušteđevinu i smanjuje kupovnu moć, a posebno jer više pogađa siromašne nego bogate. Međutim, generacije koje su se kućile osamdesetih godina prošlog veka sećaju se i njene „dobre“ strane – kako im je pomogla da otplate kredite za izgradnju kuće ili kupovinu i opremanje stana.
Ljudi često kažu da je inflacija „pojela“ kredite. Marko Pahor, profesor Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, rasvetljava tadašnja inflatorna dešavanja i odgovara na pitanje da li to može da se desi i danas?
Podeli sa prijateljima
Priča o jugoslovenskoj inflaciji počela je sedamdesetih godina prošlog veka, objašnjava Marko Pahor, redovni profesor i istraživač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani.
„U to vreme, zbog obilja novca na svetskim tržištima, otvorilo se tržište zajmova i za zemlje u razvoju i kreditno ograničene, uključujući i Jugoslaviju. U drugoj polovini 1970-ih spoljni dug Jugoslavije porastao je sa oko 5 na 20 milijardi dolara. Veliki deo ovog spoljnog duga je pretvoren u kredite stanovništvu“, podseća Pahor.
Inflacija je tih godina bila negde između 20 i 25 odsto, što je mnogo više od današnjih 10 odsto. Osamdesetih godina, kako objašnjava profesor, počela je spirala inflacije. Godine 1982. godišnja inflacija je bila već 40 odsto, 1987. bila je 170, a 1989. već više od hiljadu odsto.
Bankarski krediti su odobravani uz fiksnu kamatu, što je značilo da neko ko je uzeo kredit od 10.000 evra realno duguje još hiljadu evra tek nakon isteka prve godine, objašnjava Pahor.
„Kamatne stope su bile fiksne, oko 25 odsto, tako da je inflacija zapravo ‘pojela’ dug“, dodaje sagovornik N1.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
