Slovenci neće doći

Taj je sastanak, međutim, opet iznenada otkazan u subotu zbog bolesti slovenačkog predstavnika, kako je saopštilo Ministarstvo finansija i državnog trezora BiH. Dosad su ovi sastanci otkazivani jer države naslednice nisu uspevale da se dogovore oko dnevnog reda – Srbija je insistirala da se kao posebna tačka u dnevni red unese primena Aneksa G Ugovora o sukcesiji, ali taj predlog nije dobijao podršku, pre svega Hrvatske.

Na dnevnom redu za danas zakazanog, pa otkazanog sastanka trebalo je da bude pitanje novca na računima mešovitih banaka koje je bivša država imala u inostranstvu, a koje su sve u stečaju ili likvidaciji, sem bečke Adria banke, koja je aktivna i u kojoj su većinski vlasnici slovenačke banke (ukupno 79 odsto), a Beogradska banka u stečaju ima udeo od 21 odsto.

Povodom mešovitih banaka Ministarstvo finansija Republike Srbije je za Sarajevo, kako je Danasu potvrdio visoki predstavnik Srbije profesor Oliver Antić, pripremilo ekipu finansijskih stručnjaka. Bosansko-hercegovački domaćini su potvrdili da je na dnevnom redu trebalo da bude i analiza dosadašnjeg sprovođenja celovitog Ugovora o sukcesiji, ali i svakog od njegovih sedam aneksa pojedinačno, pa prema tome i Aneksa G, za koji su zainteresovane mnoge firme i izbeglička udruženja u Srbiji, a čije tumačenje je predmet zamršenog spora naročito između Srbije i Hrvatske. Srbija je imala dobrog razloga da se povodom sprovođenja Aneksa G već obrati Briselu ili čak Ujedinjenim nacijama, ali dosad to nije smatrala za (spoljno)politički oportuno.

U Ugovoru o sukcesiji, koji je potpisala i ratifikovala i Srbija, tvrdi se da je 31. marta 2001. godine na računima mešovitih banaka u inostranstvu bilo 645,55 miliona dolara. Srbija sada ovaj iznos osporava, a njeni dosadašnji predstavnici u poslovima sukcesije smatrali su da su i druge države sukcesori svesne da tolike pare ne postoje, ali ovom cifrom manipulišu kad god im je to iz unutarpolitičkih razloga potrebno. U svakom slučaju, visoki predstavnici za sukcesiju danas su u Sarajevu, da su se sastali, mogli da razgovaraju o podeli 52,6 miliona dolara koliko se od oktobra 2009. godine nalazi na posebnom računu u Beogradu. Ovaj novac je, posle višegodišnjeg spora sa američkim likvidacionim upravnikom, oslobođen sa računa agencija Beogradske banke i Jugobanke u Njujorku. Prema informacijama likvidacionog upravnika, na kamatonosnim računima te dve agencije se maja 2007. godine nalazilo ukupno 141,6 miliona dolara, što znači da je još oko 90 miliona dolara, ne računajući kamate, ostalo blokirano.

Slučaj sa mešovitim bankama je vrlo komplikovan jer su istovremeno suvlasnici i dužnici tih mešovitih banaka četiri velike ovdašnje banke u stečaju (Beogradska banka, Beobanka, Invest banka i Jugobanka). Pa bi tako države sukcesori mogle da podele ostatak likividacione mase Franko-jugoslav banke, ali prema toj banci su pomenute banke u stečaju još u dugu, a države naslednice nisu dosad prihvatale predloge Srbije o podeli raspoloživog novca i tretmanu duga.

U svakom slučaju, ako se uračuna i preostala likvidaciona masa Franko-jugoslav banke, raspoloživo za raspodelu je oko 150 miliona dolara od čega Srbiji pripada 38 odsto, što je otprilike ravno sumi od 52 miliona dolara, koja se već nalazi na računima u Beogradu.

I Anglo-jugoslav banka u Londonu je isplatila poverioce koji su se prijavili u toku postupka, ali navodno postoji još 90-ak poverilaca koji nisu prijavili svoje potraživanje. I prema ovoj banci dugovanja imaju četiri banke u stečaju iz Srbije, od kojih su tri istovremeno njeni akcionari. Te banke više nisu akcionari u mešovitoj LHB banci u Frankfurtu, ali i prema njoj imaju dugovanja, od kojih se neka osporavaju u sudskim postupcima.