Složena zadruga između teorije i prakse

Mislim da neću pogrešiti ako kažem da pojam složene zadruge nije poznat ni u svetskom zadružnom pokretu, iako ta mogućnost nije isključena. Ono što je blisko pojmu složene zadruge, barem na našem području, to su složene organizacije udruženog rada, poput PKB, PIK „Servo Mihalj“, PIK Sirmium, PIK Vrbas… koje su pre više od tri decenije veoma uspešno funkcionisale. No, to je bilo neko drugo vreme i drukčiji ekonomski sistem. Čitajući Zakon o zadrugama nameće se konstatacija da ovo zakonsko rešenje promoviše tri bitno različite vrste zadruga. Jedno su zadruge sa ulozima (čl. 16), drugo zadruge sa članarinom (čl. 16) i treće – složene zadruge (čl. 67). Osvrnuo bih se na složene zadruge koje dobijaju sve značajniju ulogu u reafirmaciji i daljem razvoju zadrugarstva.

Nesporno je da je udruživanje u zadruge, kao i poslovno povezivanje zadrugara, ne samo korisno, već i neophodno. Činjenica je, takođe, da bi složena zadruga, pod uslovom da je postavljena u skladu sa zadružnim vrednostima i principima, i te kako mogla da doprinese razvoju zadrugarstva. S druge strane, odstupanja od tih osnovnih principa udruživanja predstavljalo bi ozbiljan rizik za ostvarivanje onih ciljeva zbog kojih su nam reafirmacija i razvoj zadrugarstva potrebni. Podsetiću da su primeri uspešnog zadrugarstva u svetu zasnovani na doslednoj i integralnoj primeni Odrednica – Izjave Međunarodnog zadružnog saveza o identitetu zadruge, kao i o zadružnim vrednostima i principima. Mi smo to samo delimično prihvatili. Treba naglasiti da savremeni koncept zadrugarstva podrazumeva, između ostalog, izgradnju velikih zadružnih skladišta, hladnjača, industrijskih pogona za preradu voća, povrća i drugih poljoprivrednih proizvoda, zatim proizvodnju i preradu mesa, spoljnotrgovinsko poslovanje, naučnoistraživački rad, edukaciju, ali štedno-kreditno poslovanje. To je veliki posao, koji ne može preko noći da se ostvari, jer zahteva sistematski pristup, a kad je reč o poljoprivredi, bezrezervnu podršku poljoprivrednih proizvođača. U tom kontekstu posmatrano, akcija Vlade Srbije „500 zadruga u 500 sela“ veoma je korisna jer je probudila interesovanje potencijalnih zadrugara.

Važno je naglasiti i to da udruživanjem u složenu zadrugu pojedinačne zadruge ne bi smele da izgube samostalnost i nezavisnost. Ako bismo, međutim, želeli da napravimo eksperiment sa složenom zadrugom, onda bi to značilo formiranje zadruge zadruga, bolje rečeno zajednice zadrugara – u svetu je takav vid udruživanja poznat kao zadružni savez sa jasnim poslovnim zadacima. To praktično znači da bi složena zadruga trebalo da ostvari funkciju, koju je Zakon o zadrugama namenio zadružnim savezima, a koju još uvek nismo prihvatili u praksi, a podrazumeva skladištenje, izvoz, industrijsku preradu, zadružnu samokontrolu, odnosno zadružnu reviziju, koja nije samo revizija finansijskog poslovanja, već i celokupne aktivnosti zadruga koje zajednički proizvode i plasiraju na domaćem i svetskom tržištu. To je veliki posao i zahteva ne samo sredstva, već i obrazovane i vredne ljude koji su spremni da se upuste u taj poduhvat.

Autor je magistar ekonomije zadrugarstva