Slučaj Geneks: Radnici protiv banaka u borbi za novac iz stečaja

„Dobili smo nekih 700 miliona dinara, što je na nivou jednogodišnje kamate na oročena sredstva od nekih 20 milijardi“, kaže za Danas bivši zaposleni u ICG Dragoljub Škoro.

Posle 10 godina čekanja, nekih 3.000 radnika koji su prijavili svoja potraživanja svojevremeno dobili su 26,92 odsto duga, dok će za eventualni ostatak morati da sačekaju završetak sudskih postupaka u kojima državne banke u stečaju poput Beobanke, Beogradske, Invest, Jugobanke traže svoj deo kolača. Dragoljub Škoro kaže za naš list da su bankama potraživanja od ICG osporena u potpunosti i da je to razlog zbog kog su trenutno sudski postupci u toku.

– Banke u ovim postupcima moraju da dokažu potraživanja o solidarnoj odgovornosti na koju se pozivaju, ali i da dokažu dug ukoliko ga ima, jer postoje osnovane sumnje da garancije na osnovu kojih banke potražuju deo novca nikada nisu aktivirane – ističe Škoro.

Bivšim radnicima smeta što bi većina novca koji potražuju banke u stečaju mogla nezakonito da ode njima, odnosno državi jer su banke godinama u stečaju, i zato će ako bude bilo potrebno to pokušati da spreče i krivičnom prijavom.

– Podnećemo i krivičnu prijavu protiv države jer je nezakonito otvoren stečaj za ICG po osnovu garancija koje nikada nisu aktivirane od strane naše kompanije – napominje još jedan od bivših zaposlenih Branko Radičević.

Polovinom septembra trebalo bi da se održe nova dva ročišta u slučaju Beogradske i Jugobanke, a nekadašnji radnici ovog giganta koji je 1991. imao promet veći od sedam milijardi dolara očekuju da bi do kraja ove godine sve parnice koje se vode trebalo da budu završene i da se radnicima do tada isplati i ostatak duga, odnosno svih 200 evra po godini staža koliko im se duguje od 2009. godine.

Naime, još tada su se posle prodaje imovine Bloka 20 i hotela Grand i Konaci na Kopaoniku stvorili uslovi za isplatu socijalnog programa radnicima. Trebalo je 10 godina da prođe da bi se radnicima isplatio samo deo od više od 20 milijardi dinara koliko je do otvaranja stečaja ICG pre tri godine bilo na namenskom računu. Bivši zaposleni su godinama upozoravali na to da im dug nije isplaćen, a tek aprila ove godine Privredni sud u Beogradu je presudio da se radnicima kojima su nesporno priznata potraživanja, isplati deo duga.

Ono što je ostalo nerazjašnjeno i zaposlenima, ali i javnosti je i otvaranje stečaja u ICG, tokom kog su se za poslednjih nekoliko godina smenila tri stečajna upravnika, a ALSU je (baš kao što je to ranije dok je postojala uradila i Agencija za privatizaciju), naplatila sve svoje usluge, što je prema evidenciji koju su vodili radnici nekih 150 miliona dinara. Osim toga, ni Danasu koji se u više navrata tokom godina obraćao nadležnima, ali ni bivšim radnicima, niko nije dao odgovor šta se desilo sa novcem od kamate na više od 20 milijardi dinara koliko je bilo na namenskom računu ove kompanije.

Novac samo onima koji su prijavili potraživanja

Kako je bilo bivših radnika ovih firmi koje nisu dobili ni prvi deo duga, radnici tvrde da je to krivica administracije kompanije, ali i države jer radnike nije blagovremeno obavestila o tome da prijave potraživanja kod obe firme i Generaleksporta i ICG kao ćerke firme. „Ne vidimo zašto i oni koji nisu prijavili potraživanja kod obe firme ne bi mogli da dobiju novac po osnovu soldiranog dužnika, kada se već banke pozivaju na to isto“, ističu bivši zaposleni Geneksa i ICG-a.