Slučaj Južna Koreja i Kazahstan: Da li će se EXPO u Beogradu „isplatiti“ koliko i izložbe u Jeosu i Astani?

Ovaj tip izložbe razlikuje se od Svetske izložbe EXPO po tome što traje kraće i ne obuhvata sve oblasti privrede. Dok je u Kazahstanu tema bila „Energija budućnosti“ a u Južnoj Koreji “Život u okeanu – raznolikost resursa i samoodržive aktivnosti”, Srbija će biti fokusirana na sport i muziku kako kaže naziv izložbe „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve“.

Ipak, iako veliki deo stručne javnosti i građana smatra da izbor Srbije kao domaćina za manji EXPO znači dobru reputaciju za našu zemlju, ekonomisti su skeptični oko toga koliko je mala i ne tako bogata zemlja spremna da je iznese bez gubitaka.

Nasuprot tome, predstavnici vlasti očekuju značajan priliv novca, i to cifru od preko milijardu evra, kao i oko tri miliona posetilaca. Osim toga, najavljuju da će kompleks koji u Surčinu bude izgrađen za ovu priliku, nastaviti da se koristi i da donosi konstantne prihode zemlji.

Koliko je to ostvarivo, ako se osvrnemo na istoriju samog događaja?

Lekcije iz Kazahstana i Južne Koreje

Pre šest godina u Astani održana je izložba EXPO2017. Kazahstan je na specijalizovani EXPO zvanično potrošio preko dve milijarde evra (nezvanično pet), dok je prihod bio tek pola milijarde. Događaj je trajao od juna do septembra, fokusiran na temu „Energija budućnosti“, što je bila pomalo ironična odluka s obzirom na veliko oslanjanje zemlje na naftu i naftne proizvode.

Za potrebe EXPO-a, izgrađena je potpuno nova lokacija sa srebrnim globusom u centru i novim tržnim centrom pored njega. Čitav događaj osmišljen je tako da pruži podsticaj razvoju zelene ekonomije u Kazahstanu.

Međutim, nijedan projekat ispromovisan na ovoj izložbi do sada nije realizovan. Iz tog razloga kazahstanski analitičari upoređuju EKSPO sa velikim start-apom, u kome se 90 odsto projekata nikada ne isplati, a tek 10 odsto potencijalno može biti uspešno.

Prema pisanju Centralnoazijskog biroa za analitičko izveštavanje (CABAR), mnogi su se složili da se preko dve milijarde evra moglo potrošiti na korisnije i vitalnije stvari. Na primer, da se poboljša sistem snabdevanja pijaćom vodom u okruzima gde ona nije dostupna.

Slična situacija se odigrala i 2012. godine u Južnoj Koreji. Iako su organizatori gajili nade da će EXPO privući ogromnu pažnju posetilaca (10 miliona) i potvrditi položaj zemlje kao tehnološke sile, desilo se to da su skoro 10 miliona evra sa ribama-robotima, koje su predstavili javnosti, nepovratno poslali na dno okeana.

Nadležni su prognozirali tada i da će se otvoriti oko 80.000 radnih mesta, uz donošenje ekonomske koristi od 16 miliona evra. Pomenuta predviđanja ne samo da se nisu realizovala, već nisu prišla ni blizu ovim procenama. Ono što se zapravo dogodilo jeste da je mesto sagrađeno radi održavanja EXPO-a ostalo neiskorišćeno, bez uspeha da se proda ili iznajmi prostor. Na sve to, državni dug zbog ovog kompleksa iz godine u godinu raste za preko sedam miliona evra.

Na primerima Kazahstana i Južne Koreje može se primetiti da specijalizovani EXPO ne obećava finansijski plus za domaćina.

Naime, kazahstanski kompleks za izložbu nalazio se na periferiji Astane, te je nakon „ekonomske olimpijade“ ostao minimalno iskorišćen. Kompleks u Srbiji biće izgrađen na periferiji Beograda, pa se postavlja pitanje da li će nastaviti da bude u funkciji i nakon EXPO-a.

Sličnu sliku daje i Južna Koreja, čiji objekti namenjeni za izložbu konstantno zemlji prave trošak i stoje neiskorišćeni.

Sa druge strane, ako je Kazahstan kao zemlja od oko 19 miliona stanovnika imao do četiri miliona posetilaca, može li se od Srbije, koja ima manje od sedam miliona građana očekivati tri miliona poseta?

Kazahstanski organizatori kao i srpski zvaničnici prvobitno su imali ambiciozne prognoze. Smatrali su da će tromesečni događaj posetiti pet miliona ljudi, kao i da će ostvariti značajne prihode i benefite za privredu svoje zemlje. Ipak, iz dana u dan projektovani broj posetilaca se smanjivao, a umesto sa prihodom, Kazahstan je iz luksuznog događaja izašao u minusu.

Jedina grana koju je EXPO2017 privremeno oživeo u Kazahstanu i Južnoj Koreji jeste turizam, što naši ekonomisti očekuju i kada je u pitanju Srbija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je svedok onome što se odvijalo u Kazahstanu, jer je na tom događaju prisustvovao kao specijalni gost predsednika Nursultana Nazarbajeva.