Smanjenje doprinosa na 46 odsto potpuno nerealno

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Porez na plate mora da bude progresivan. Na veću platu – veći porez.
   Poreska skala mora da bude 0% na plate do 30 hiljada dinara, a maksimalnih 50% na prihode od milion dinara i više
   Doprinos za zdravstvo mora da bude određen prema klasi osiguranja koju osiguranik izabere. Viši nivo zdravstvene zaštite – veći doprinosi. Svaki osiguranik mora da dobije Ugovor sa Fondom zdravstva da zna šta dobija za novac koji uplaćuje.
   Doprinosi za penzijsko osiguranje moraju da budu definisani Ugovorom sa Fondom penzijskog osiguranja da svaki osiguranik zna uslove pod kojima može da koristi penziju i kolika će mu ona biti. Tako ne bi bilo moguće da bilo koja vlast dekretom smanji penzije koliko joj je volja i kad joj se ćefne.
   Licitiranje opštim procentima, istim za sve, bez obzira na prihode i kvalitet osiguranja koji osiguranik dobija, besmisleno je.
   Opterećenje zarada od 63% ne da je besmisleno, nego je nenormalno ( za plate koje su u bruto iznosu manje od 100 hiljada dinara). Ekonomista koji smatra da je to normalno morao bi da se ponovo preračuna. Ekonomista koji smatra to ne može da se promeni, i on bi morao ponovo da se preračuna.

   1. Prvo konvertebilna valuta,pa reosiguranje osiguranja kod Lojda,itd. Pa visoka svest gradjana drzave o porezu,a tek na kraju kraju oduzimanje monopola drzave koja tada vec treba da ne pripada zemljama u razvoju.♿

   2. У потпуности сте у праву. Још треба додати да ако се сви запослени пријаве а стопа буде мања онда ће свакако прилив бити већи. И да ми као грађани изаберемо врсту здравствене заштите: државну или приватну и да свотом новца за то одредимо који ће степен заштите и бити. И наравно јавна потрошња мора бити доста мања. Овако сви раде на државним јаслама а производња нам је слаба. Акцизе, порези, ПДВ су превелики, а буџет се мора допунити од нечега.

2. Stvar je prosta, izračunati da opterećenja za poslodavca ostanu ista, odnosno, ako je na 100 dinara neto zarade uplata poslodavca 163 dinara sa porezom, smanjiti porez a povećati neto dobit radnika. U tom slučaju radnik zadovoljan povećanjem zarade koju prima i raste potrošnja koju može da ostvari. Država kroz povećanje koju će ljudi sa većim primanjima ostvariti dobija…

3. Mnogo je realnije oteti penzioneru 20% i reći da je to samodoprinos nego da država popusti uže 20% iscedjenim privatnicima koji na kičmi drže 550.000 hiljada drzavnih činovnika i 1,7 miliona penzionera i 150.000 SNS članova operativaca.

4. A da stave 40% kao sto je u zemljama EU, i da se obracunaju sa radom na crno, heneralno mislim da bar 30% gradjana radi na crno, i eto vam pare u budzetu

5. Hm, ali valjda u racunicu o smanjenju opterecenja ulazi i proracun (teoretski) da bi bruto plata ostala ista, tako da obracunati % na veci iznos iznosi vishe, tako da je odokativno bacanje apsolutnih iznosa prilicno neozbiljno za bilo kog ekonomistu ko je duze od 5 minuta o tome razmisljao.
   I to bi bio direktni proracun…
   A sta je sa posrednim – ako rastu prihodi gradjana valjda dolazi i do pokreta u privredi jer se pocinje vrteti veca kolicna novca – iliti, ljudi trose te plate, zar ne?

6. Da li bi gdja M Bisic mogla da objasni sta „dobija“zaposleni i firma za isplacen dodatni doprinos za penzijsko i invalidsko 12%i dodatatni doprinos za zdravstveno 5.15%?
   Zaposlenima se naknade na ime bolovanja oobracunavaju na bruto zaradu a pri odlasku u penziju -penzija na osnovu licnih koeficijenata (bruto zarada licna prema prosecnoj bruto zaradi.
   Procena da bi za navedeni iznos
   bili umanjeni javni prihodi je misljenje svih koji ne razumeju sta znaci isplata na crno koja potkopava iste javne prihode !

7. Tako je to kad’ sarlatani i neznalice “ vode drzavu“ !!!