Smanjenje doprinosa skromno, ali dobrodošlo

Prema njegovim rečima, tako će ukupno opterećenje prosečne neto plate pasti sa 63 na 62 odsto što bi trebalo da doprinese smanjenju rada na crno i pomogne poslodavcima. Ova mera će koštati budžet u narednoj godini oko 10 milijardi dinara kroz smanjenje uplata poslodavaca.

Ovo je epilog dvogodišnjih obećanja da će se smanjiti nameti na rad. Prvi put je o tome ozbiljno govorio Aleksandar Vučić tada premijer u novembru 2016. i to prilično ambiciozno.

„Gledamo da spustimo poreze i doprinose na plate u značajnoj meri, za 20-25 odsto, da bismo išli eventualno na 50 odsto od ukupnog iznosa poreza i doprinosa. Time bismo doprineli zapošljavanju, izvukli jedan deo radnika iz crne u belu zonu, što je za Vladu vidljivo, kako bismo naplaćivali porez“, rekao je Vučić tada. Već u maju 2017. kao izabrani, ali još nepostavljeni predsednik države ponovio je nameru da smanje porezi i doprinosi na zarade: „Jedan, dva, tri, četiri odsto – mislim da možemo to da uradimo. Ostaje da se to vidi, u vladi ćemo donositi tačnu ocenu i procenu i mislim da je dobro da se to uradi zajedno sa MMF i sa Fiskalnim savetom da ne bismo ugrožavali sve ono što smo do sada postigli“, rekao je Vučić. Do januara 2019. ove namere su splasle na 0,75 odsto. Po jednom radniku koji radi za minimalac poslodavac će dobiti umanjenje troškova od 273 dinara mesečno. U slučaju prosečne plate od 49.000 (isplaćena u julu ove godine) poslodavci će imati rasterećenje od 508 dinara po isplaćenoj plati.

Koliko god smanjenje bilo malo, poslodavcima je dobrodošlo. Nebojša Atanacković iz Udruženja poslodavaca kaže da je još na prvom sastanku socioekonomskog saveta novopostavljeni ministar finansija najavio ovo ukidanje.

„Pozdravljamo makar i malo smanjenje opterećenja. Ali ako želimo da nastavimo sa visokim stopama privrednog rasta rasterećenje privrede maju biti mnogo značajnija. Tu su i parafiskalni nameti čije smanjenje je ministar takođe najavio. Veliki deo tih taksi ide u lokalne budžete i oni ih određuju kako hoće. Pored toga mi svake godine dobijamo nova opterećenja sa usklađivanjem zakona sa EU, ali naše firme nisu tako jake kao evropske da to izdrže“, objašnjava Atanacković.

Milan Knežević, vlasnik tekstilne kompanije Modus je nešto oštriji u oceni, ističući da se radi o šminci i političkom marketingu.

„Smanjivanje doprinosa od 0,75 odsto u situaciji kada ima više od 130 parafiskalnih i poreskih nameta je jeftin politički marketing“, ocenio je Knežević.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić smatra da ovu meru treba podržati iako je skromna.

„Bilo bi bolje da je smanjenje nekoliko procentnih poena, ali očigledno je da se u budžetu za narednu godinu daje prednost povećanju rashoda, povećanju plata i penzija, nego smanjenju poreskih opterećenja“, objašnjava on.

Inače u ovoj godini prema dogovoru Vlade Srbije i MMF-a deficit će na kraju godine biti 28,3 milijardi dinara (0,6 odsto BDP-a). Posle sedam meseci ove godine u budžetu je bilo viška 49 milijardi dinara, što znači da će u poslednjih pet meseci godine država potrošiti dodatnih 20 milijardi dinara. U 2019. godini planiran je deficit budžeta od 0,5 odsto BDP-a.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izneo je juče na samitu EU – Jugoistočna Evropa procenu da će u budžetu za 2019. godinu za podsticanje privrednog rasta biti raspoloživo od 400 do 450 miliona evra. Prema njegovim rečima „polovina toga, oko 200 miliona (24 milijarde dinara), trebalo bi da se utroši na smanjenje poreza“, rekao je Petrović.

Tekst je deo projekta “Rad na crno – crno za radnike, legalne poslodavce i državu”, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.