Smanjenje doprinosa tek kad se spusti deficit

Oko smanjenja poreza i doprinosa na zarade prethodnih godina su se lomila mnoga koplja. Pre tri meseca ministar privrede Goran Knežević izjavio je da je još rano za smanjenje dažbina na rad. Privrednici, mahom iz sektora malih i srednjih preduzeća, još od početka krize pozivaju vlasti da rasterete privredu visokih opterećenja na zarade koje u Srbiji iznose u proseku 65 odsto neto plate. Čak je Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika (APPS) dala podršku Srpskoj naprednoj stranci pred izbore 2012. godine u zamenu za obećanje da će kada dođu na vlast smanjiti namete na rad, no to se nije desilo.

Miroslav Velimirović, predsednik UO APPS, kaže da je bolje ikad nego nikad smanjiti poreze i doprinose, ali da je to trebalo uraditi pre četiri-pet godina kada je još bilo malih preduzeća koja se mogu spasiti.

– Firme su u dubiozi. Više od 90.000 preduzeća je u blokadi i to dobrim delom zbog poreza i doprinosa na zarade. Rade velika preduzeća, a mali su u ozbiljnim problemima. Naš predlog je bio da se ukupni nameti na zarade smanje na nivo od 12 odsto do 42 odsto neto plate u zavisnosti od ekonomske snage preduzeća i visine godišnjeg prometa. Manja preduzeća plaćala bi manje poreze i doprinose. Tako je u Nemačkoj i Austriji, pa kad prepisuju zakone, nek prepišu i taj – ocenio je Velimirović.

Fiskalni savet, koji je u prošlosti upozoravao na opasnost za budžet ukoliko se smanje porezi i doprinosi, uzdržan je u komentarisanju najava Vučića.

„Fiskalni savet će se zvanično oglasiti tek kada konkretni planovi o predloženoj poreskoj reformi budu zvanično obelodanjeni. Načelno posmatrano, kada se u budžetu bude stvorio fiskalni prostor, ekonomski je poželjnije da se pristupi smanjenju poreskih stopa nego dodatnom povećanju javne potrošnje. Međutim, naglašavamo da će eventualni budžetski prostor za razmatranje ovakvih predloga biti otvoren tek kada se budžetski deficit smanji ispod zakonskih propisanog nivoa od jedan odsto BDP, što još uvek nije slučaj“, navodi se u pisanom odgovoru Fiskalnog saveta našem listu.

Argument privrednika je da bi smanjenje nameta dovelo do zapošljavanja novih ljudi. S druge strane, poreski stručnjak Milica Bisić ističe da je poresko opterećenje zarada u Srbiji na sredini kada se poredi sa zemljama centralne i istočne Evrope, te da to nije razlog visoke nezaposlenosti i nedostatka investicija.

„Porez na zarade je nizak, 10 odsto i nema mnogo prostora za smanjenje. Gro nameta otpada na doprinose, penzijske i zdravstvene. Međutim, pre smanjenja doprinosa treba prvo reformisati te oblasti. Na primer ako se smanjuju penzijski doprinosi, onda se moraju smanjivati penzije. Ako se smanjuju doprinosi za zdravstveno osiguranje, onda se mora smanjiti obim zdravstvene zaštite. U suprotnom prave se još veće neravnoteže, a i penzijski i zdravstveni sistem već prave deficite“, ističe Bisić.

Aleksandar Stevanović iz Dosta je bilo podseća da su oni još 2013. godine predlagali smanjenje poreza i doprinosa i to na najniže zarade, čime bi se uvela progresija u oporezivanje.

„Izvor za finansiranje smanjenja nameta bilo bi povećanje zaposlenih umesto rada na crno, a mislili smo da to delom pokrijemo i iz akciza na struju koje su otišle na drugu stranu. Takođe, smanjenjem partijski zaposlenih u javnom sektoru mogla su se obezbediti sredstva za manje poreze i doprinose“, kaže Stevanović.