Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 40 odsto i izlazak iz proizvodnje na fosilna goriva: Šta se nalazi u novom energetskom i klimatskom planu do 2030?

Manja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 40 odsto u odnosu na emisiju koja je u Srbiji bila 90-ih godina, obnovljivi izvori energije u finalnoj potrošnji više od 40 odsto do 2030. i novi načini proizvodnje električne i toplotne energije, kao i izlazak iz proizvodnje na fosilna goriva, deo su nacionalnog energetskog i klimatskog plana do 2030, rekla je Mihajlovićeva, navodi se u saopštenju Ministarstva energetike, prenosi RTS.

Nacionalni energetski plan predstavljen je na svečanosti u Jugoslovenskoj kinoteci, a Mihajlovićeva je rekla da će država uraditi sve da se taj plan sprovede, bez obzira koliko bili veliki izazovi na tom putu, jer upravo taj plan predstavlja mogućnost rasta i razvoja, ne samo u domenu energetike, već na nivou čitave zemlje.

„Ovo je mogućnost da otvorimo nova radna mesta i imamo nove tehnologije, ovo je, takođe, mogućnost da mislimo na buduće generacije“, poručila je ministarka energetike.

Smatra da je trenutak da se učini sve, kako bi se u Srbiji električna energija koristila iz novih reverzibilnih hidroelektrana, ali i da se diverzifikuju naši prostori kada je u pitanju nabavka gasa.

Dodala je da je sada vreme kada Srbija treba da pokaže da je moguće podići energetsku efikasnost i dimnjake koji zagađuju okolinu zameniti drugim, koji neće imati štetne emisije gasova.

„Ove odluke koje donosimo danas daće rezultate tek za neki broj godina koji je ispred nas“, rekla je Mihajlovićeva.

Poručila je da je ovaj plan samo početak rada na unapređenju kvaliteta života u Srbiji i očuvanju životne sredine, a da je namera resornog ministarstva da plan bude transparetno predstavljen i građanima i nadležnim institucijama, kako bi bili svesni njegovog značaja i doprineli njegovoj realizaciji.

Šef Delegacije EU u Republici Srbiji, Emanuele Žiofre, rekao je da Nacionalni energetski i klimatski plan Srbije treba da postavi ambiciozne ciljeve za smanjenje gasova s efektom staklene bašte, brzu integraciju obnovljive energije, poput one iz vetra i sunca, i veću energetsku efikasnost do 2030.

„Spremni smo da pomognemo oko energetske tranzicije i ambicioznih ciljeva razmenom tehničkih znanja, ali i finansijskom podrškom Evropske unije, bilo u vidu bespovratne pomoći, povoljnih zajmova i garancija ili mešovitih rešenja. Zajedno sa našim srpskim partnerima EU napreduje u diverzifikaciji energetskih izvora i ruta za snabdevanje. Pored tekućih radova na gasnom interkonektoru između Bugarske i Srbije, u pripremi je i nov interkonektor sa Severnom Makedonijom“, rekao je Žiofre.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice, Artur Lorkovski naglasio je da Nacionalni planovi za klimu i energetiku igraju ključnu ulogu u zajedničkim naporima Energetske zajednice za ostvarenje postavljenih ciljeva za 2030. godinu koji su dogovoreni početkom jula i da može da pohvali Srbiju za napredak koji je do sada ostvarila.

„Sada je vreme za napredak na sledeći nivo kroz konsultacije sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, kako bismo osigurali da planirane politike i mere usmeravaju postizanje dugoročnih ciljeva energetskih i klimatskih politika, i vodeći računa o tome da energetska tranzicija mora biti inkluzivna i socijalno pravedna“, rekao je Artur Lorkovski.