Smanjenje kom smo se obradovali: Inflacija u julu u minusu

Zapravo, u julu je indeks potrošačkih cena, kao mera inflacije smanjen u odnosu na jun za 0,1 odsto.

Možda još važnije od pada ukupne inflacije je pad cena hrane u julu u odnosu na jun, za 1,4 odsto. To se desilo prvi put od početka godine. U okviru hrane, neprerađena hrana je pojeftinila 4,4 odsto, pre svega zbog pojeftinjenja povrća od 9,3 odsto, ulja i masti za 3,7 odsto i mesa za 0,2 odsto.

S druge strane, cene prerađenih prehrambenih proizvoda nastavile su da rastu za 0,2 odsto, što je ipak znatno manje nego prethodnih meseci.

Ipak, inflacija u julu ove u odnosu na jul prošle godine iznosila je 12,5 odsto, što je više od svih zemalja EU, sem Mađarske.

Hrana je i u julu bila za 21 odsto skuplja nego u julu prošle godine, a u julu prošle godine bila je još 20 odsto skuplja nego u julu 2021.

Iako je povrće u julu pojeftinilo skoro 10 odsto u odnosu na jun, i dalje je bilo za čak 43 odsto skuplje nego u julu prošle godine.

Mleko, sir i jaja su na međugodišnjem nivou bili skuplji za 28,4 odsto, hleb i žitarice 15 odsto, meso i riba 13,3 odnosno 15,7 odsto.

Na inflaciju u ovoj godini značajno utiču i cene energije, što je izostalo prošle godine. Tako je na međugodišnjem nivou cena struje za domaćinstva veća 27,1 odsto, a prirodnog gasa 29 odsto.

Jedna od retkih grupa proizvoda koje su na godišnjem nivou pojeftinile je transport i to za skoro pet odsto. To se pre svega odnosi na korišćenje i održavanje vozila koje je pojeftinilo za sedam odsto i posebno na gorivo koje je jeftinije 12,2 odsto nego u julu prošle godine.

Dok je mesečna inflacija u julu pala, bazna inflacija, koja isključuje cene hrane i energije, porasla je za 0,7 odsto. Tome je, prema saopštenju Narodne banke Srbije, najviše doprineo rast cena turističkih paket aranžmana koji su u odnosu na jun poskupeli čak 30,8 odsto. Najveći deo toga je sezonskog karaktera, pošto su u odnosu na jul bili skuplji šest odsto.

Kao odgovor na ovo usporavanje inflacije Narodna banka juče je odlučila da napravi pauzu u podizanju referentne kamatne stope i zadrži je na 6,5 odsto. To isto je uradila i u maju, kada su u centralnoj banci rekli da ne vide razloge za dalje povećanje kamatne stope.

Međutim, ubrzo je predsednik Aleksandar Vučić izašao sa idejom da podeli po 10.000 dinara mlađima od 16 godina, pa je već narednog meseca NBS morala opet, po 15. put od decembra 2020, da poveća kamatnu stopu.

Tada su u NBS nedvosmisleno rekli da je njihova uloga „i da pruži podršku ekonomskoj politici, a već vidimo da se povećanje kamatne stope prenelo na usporavanje kreditne aktivnosti“ pokazujući da su spremni da tolerišu nešto duže, nešto višu inflaciju, zarad veće privrednog rasta, koji neke međunarodne institucije prognoziraju da će biti 1,6 odsto, a Vlada po svaku cenu želi da dogura do 2,5 odsto.

Recimo američki FED je znatno beskompromisniji u borbi protiv inflacije i na nivou od tri odsto je odlučio da dalje poveća kamatnu stopu krajem jula u nameri da je vrati na ciljanih dva odsto, čak i po cenu ulaska u recesiju krajem godine.

Takođe je u julu i ECB povećala kamatnu stopu na najviši nivo od 2000. godine nakon devet uzastopnih povećanja, mada je u ekonomija evrozone već ušla u tehničku recesiju, odnosno pad ekonomske aktivnosti dva uzastopna tromesečja.

U Narodnoj banci obećavaju da će godišnja inflacija u decembru pasti na osam odsto

„Procene ukazuju na dalji pad međugodišnje inflacije u julu, kada bi mogla da iznosi oko 12,5 odsto, uz izostanak mesečnog rasta potrošačkih cena. Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, uz znatniji pad u ostatku godine, na šta će se odraziti i izlazak iz međugodišnjeg obračuna inflacije poskupljenja hrane i energenata iz druge polovine 2022. godine. Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu i njenom povratku u granice cilja u horizontu monetarne politike doprineće i efekti zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani pad inflacionih očekivanja“, navodi se u obrazloženju NBS odluke o zadržavanju kamatne stope.

Za dužnike po kreditima u dinarima, to po svoj prilici znači pauzu u rastu rata kredita, jer se referentna kamatna stopa preliva i na sve druge dinarske kamate stope. Za one koji duguju u evrima mnogo je važnije šta će u septembru uraditi Evropska centralna banka.