Smanjiti doprinose, a ne porez na zarade

Ipak svima je jasno da se sadašnji porez na zarade koji iznosi 10 odsto i među najmanjima je u Evropi ne može puno smanjivati, što znači i da značajnijeg rezanja troškova za poslodavce ne može biti. Ono jedino može doći od smanjenja doprinosa koji čine gro nameta na rad.

To pokazuje i fiskalno opterećenje prosečne neto plate koje je oko 65 odsto, dok je porez na zarade svega 10 odsto. U 2017. godini ukupni prihodi države od poreza na zarade iznosili su 123 milijarde dinara, dok su prihodi od doprinosa (za penziono i zdravstveno osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti) iznosili 567,4 milijarde dinara.

Prema podacima Ministarstva finansija za prva četiri meseca ove godine prihodi od poreza na zarade iznose 2,8 odsto BDP-a, dok doprinosi čine čak 12,7 odsto BDP-a.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe još jedan razlog zašto treba smanjiti doprinose, a ne porez na zarade.

„Ako će se već smanjivati opterećenja na rad, onda treba smanjivati doprinose, a ne porez na zarade koji je jedan od retkih poreza koji u sebi nosi progresivnost, dok su doprinosi proporcionalni. Inače, bilo kakvo smanjenje poreza mora se uskladiti sa celokupnom ekonomskom politikom. Mora se videti koliko će rasti rashodi za plate, koliko će se trošiti za investicije, bilo je govora o smanjenju akciza na dizel, smanjenju ili ukidanju parafiskalnih nameta. To sve treba uklopiti tako da fiskalni deficit u sledećoj godini ne pređe jedan odsto BDP-a“, objašnjava Arsić. On dodaje i da je neko veće smanjenje opterećenja na rad nemoguće bez povećanja PDV-a.

Poslednju deceniju ili više svako malo imamo zahteve ili najave smanjenja nameta na plate.

Toplica Spasojević, vlasnik kompanije ITM i član izvršnog odbora Udruženja korporativnih direktora Srbije, napominje da privreda traži smanjenje poreza već više 15 godina kako bi bili što konkurentniji.

„Zagovaramo da se smanje nameti kako bi firme bile što konkurentnije, ali i kako bi mogli da povećamo plate radnicima. U Srbiji nema dovoljno radne snage i na taj način bi mogli da zadržimo radnike“, objašnjava Spasojević. On pozdravlja ovu najavu ministra jer se Srbija na taj način približava modernim poreskim sistemima u kojima se više oporezuje dobit nego rad.

„Ne znam koliko će biti smanjenje poreza, ali u svakom slučaju ovo je dobra stvar jer idemo u pravcu manjih poreza na rad, kao što je na Zapadu gde se više oporezuje dobit. Teže je kada u startu, na ulazu plaćate više, pa je onda teško i doći do dobiti. Mnogi bi radije pristali da plate veći porez na dobit samo da ga ostvare. Na ovaj način bi kompanije bolje stajale i kod banaka“, objašnjava Spasojević.

Nebojša Atanacković, član predsedništva Unije poslodavaca Srbije, podseća da poslodavci to čekaju godinama, ali da se nada da će se ovog puta stvarno i desiti.

„Smanjenje poreza na zarade trebalo bi da smanji rad na crno, potencijalno i dovesti do povećanja zarada. Ipak svesni smo da samo smanjenje poreza na zarade neće mnogo značiti zato što je on već nizak. Bilo je nekih predloga da se taj porez drastično smanji, čak i ukine za minimalnu zaradu“, kaže Atanacković.

Smanjenje poreza na zarade koliko god bilo imaće za posledicu smanjenje prihoda lokalnih samouprava s obzirom da po zakonu gradovima pripada 77 odsto, odnosno gradu Beogradu 66 odsto od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog. Recimo u prva četiri meseca ove godine od ovog poreza republički budžet je prihodovao 10,1 milijardu, a lokalni budžeti 30 milijardi dinara. Problem je u tome što su lokalne javne finansije već u ozbiljnom problemu mada nominalno godinama iskazuju suficit. Prema prošlogodišnjoj analizi Fiskalnog saveta zajedno sa svojim preduzećima gradovi i opštine imaju dug od gotovo milijardu evra, a uz to kasne u plaćanju dospelih obaveza prema dobavljačima u iznosu od preko 300 miliona evra. Tome treba dodati i godišnji nedostatak javnih investicija lokalne samouprave od oko 250 miliona evra. Ukoliko bi recimo porez na zarade bio smanjen sa 10 na osam odsto, prihodi lokalnih samouprava bili bi smanjeni za oko 18 milijardi dinara.

Ekonomista Goran Radosavljević, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija i član SDS-a, ističe da je u toj situaciji ministru finansija lako da se odrekne tih prihoda kada ne idu u republičku kasu.

„Smanjenje poreza na zarade bi naškodilo lokalnim samoupravama, a koristilo bi malom broju kompanija koje zapošljavaju veliki broj ljudi pa im je to velika stavka u budžetima. Praksa je pokazala i da se ta smanjenja, jedno smo već imali 2013. sa 12 na 10 odsto, ne odražavaju na povećanja plata zaposlenih s obzirom da poslodavci sa zaposlenima imaju ugovore o neto plati. Najveći deo nameta čine doprinosi i to za penziono i zdravstveno osiguranje. Ako se želi smanjiti opterećenje na rad, onda treba smanjiti doprinose za zdravstvo, a samo finansiranje zdravstva reformisati. Međutim, to je komplikovano i to niko ne želi da uradi. Sada su doprinosi pretvoreni u poreze“, smatra Radosavljević.

Juče do zatvaranja broja iz Ministarstva finansija nismo dobili odgovore na pitanja u vezi s ovom temom.

Brži povraćaj PDV-a dobra vest

Najava o skraćenju roka za povraćaj PDV-a sa 45 dana koliko je sada svi pozdravljaju ističući da je sadašnja praksa sa kašnjenjem povraćaja bio problem za privredu. Spasojević ističe da bi to ubrzalo novčane tokove i privredu.

„Do sada se neopravdano kasnilo sa povraćajem PDV-a posebno poslednje dve- tri godine kako je budžet u dobroj situaciji. To bi svakako doprinelo boljem poslovanju kompanija“, kaže ovaj biznismen.

Radosavljević s druge strane ocenjuje da i sada imamo propis da se pretežnim izvoznicima PDV vraća do 15 dana, a „ne znam nikog da je u tom roku dobio povraćaj. Mogu oni da propišu i 30 dana za povraćaj, ali šta vredi kada u praksi to bude nekoliko meseci. Zato treba reformisati i Poresku upravu“, smatra Radosavljević.