U javnosti je najava novih, nižih poreskih stopa na zarade i imovinu, koje pripremaju ministarstva finansija i privrede, naišla na različite reakcije. S jedne strane, na takav potez se gleda kao na vid rasterećenja privrede, ali istovremeno se ukazuje da to može da naruši budžetske prihode.
Dok bivši ministar finansija Mlađan Dinkić ne vidi načina da se ta „rupa“ u prihodima popuni, iz Privredne komore Srbije pozdravljaju olakšice i poručuju da ima načina za povećanje budžetskih prihoda.
– Činjenica je da srpska privreda ima praktično najveće opterećenje u Evropi. Ono se, pre svega, ogleda u davanjima po osnovu isplate ličnih dohodaka kao najvećem trošku poslovanja posle kupovina repromaterijala. Smanjenje ovog opterećenja je moguće, bez narušavanja budžetskih prohoda, samo ako se bavljenje privrednom delatnošću u sivoj zoni i neprijavljivanje radnika svrsta u kategoriju krivičnog dela. Sigurno da se ovome neće protiviti privreda, već će to pozdraviti. Zašto to nije do sada učinjeno, ostaje otvoreno pitanje – kaže za Danas potpredsednik Privredne komore Srbije Zdravko Jelušić.
On upozorava da se najavljenoj reformi poreza na zarade mora pristupiti vrlo obazrivo, a sa druge strane podsticajno za sve one koji posluju po načelima zakona i dobrih poslovnih običaja.
– Ništa ozbiljno se neće postići ako gradacija poreza i doprinosa na plate ne bude stepenasta, sa „korakom“ od maksimalno 20.000 dinara. To bi značilo da se posle minimalca po pola procenta menja opterećenje osnovice, uvek kada ona ponovo pređe iznos deljiv sa „korakom“. Naravno da ovo treba primenjivati dok izdvajanja za poreze i doprinose ne dostignu maksimalan odnos od jedan prema jedan. Posle toga, svako povećanje postaje besmisleno, jer bi isplate išle kroz sivu zonu i država bi imala malo načina da to spreči, odnosno ostala bi bez velikog dela prihoda – kaže Jelušić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
