„Smešan broj pacijenata koji su dobili novac nazad od RFZO“: Rade Panić o privatnim pregledima na koje su građani primorani da idu

Kako nam je rečeno u Fondu, za tih devet meseci isplatili su nešto više od 410.000 dinara ili nešto manje od 3.500 evra. U proseku to bi bilo 1.800 dinara po zahtevu, što svakako nije bio slučaj jer bi značilo da nijedan od zahteva nije odbijen.

Iz prakse se zna da je poslednjih godina teško doći i zakazati termin “iz prve” za bilo koji pregled. Nekada mesecima traje potraga po domovima zdravlja za običnim pregledom, ali malo je onih koji nakon što taj pregled urade privatno zapravo pokušaju da dobiju refundaciju novca od RFZO.

Zato i ne čudi što je od početka godine tek 3.500 evra iz budžeta Fonda vraćeno pacijentima i to u celoj Srbiji, najviše Užicu jer je odatle poteklo najviše zahteva.

“To nije mala cifra nego smešna i to govori kako funkcioniše sistem. Zakon je vrlo jasan, privatan sektor bi morao da bude integrisan, ima pristup fondu, kako bi građani mogli da se leče i u privatnom sektoru na račun Fonda, ali pod parolom da nema novca to se ne dešava”, kaže za Danas Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, napominjući da je to tema o kojoj govorimo tabu i vrlo zanimljiva, a o kojoj mnogi ne žele da govore.

Panić kaže da nije siguran da li je još uvek potrebno da tri lekara potpišu potvrdu pacijentu da ne može da dođe do usluge u roku od mesec dana u državnoj zdravstvenoj ustanovi ili je to drugačije regulisano.

“Znam da pacijenti skoro i da ne pokušavaju, a veliko je pitanje i da li su obavešteni o svom pravu od lekara. Morali bi biti, jer je i to deo zdravstvene usluge, da pacijent bude obavešten o svemu što su njegova prava”, ističe Panić.

Ovde se radi, napominje, o netransparentnosti, a problem je i smanjenje budžeta za zdravstvo.

“Ono što je sigurno jeste to da kada bi počele redovno da se izdaju te potvrde troškovi bi bili značajno veći od te cifre, ali pritisak je i direktora i u sistemu da se potvrde ne izdaju jer se tako čuvaju novci Fonda”, naglašava naš sagovornik.

Panić kaže da oni nude pomoć i novoj ministarki, ali se plaši da dolazi do privatizacije zdravstva. Sve je više izdvajanja iz privatnog džepa, a tu spadaju i troškovi za preglede u privatnim ustanovama zbog nedobijenog termina u državnim.

Zato što je tema tabu, napominje Panić, pokušaće i da je ugase, da se o tome ne govori i zato je, smatra on, potrebno organizovati javne tribine i razgovore među onima koji se razumeju u zdravstvo.

Većina onih koji nisu mogli da nađu termin i uradili su pregled u privatnoj ustanovi, ali nisu ušli u proceduru za refundaciju novca. Jer ona zna da potraje i mesecima. Košta i novca i strpljenja.

“Vreme je skupo, ima i onih koji imaju novca a nemaju vremena, ili imaju vremena, a nemaju novca da odu privatno ili nisu obavešteni i zato su ta sredstva koja se refundiraju jako mala i verovatno samo za lekove, ali za operaciju kolena ili kuka ili katarakte verujem da nijedna nije naplaćena”, napominje Panić.

Trenutno liste čekanja za kuk su sigurno po šest meseci, do tri godine, ističe on a pojedine zdravstvene usluge se zakazuju i za pet godina.

“Svi ti ljudi, koji su na listama čekanja duže od mesec dana, trebalo bi da dobiju potvrde da ne mogu da dođu do termina i svi oni bi mogli deo onoga što plate privatno da refundiraju”, naglašava Rade Panić.

Predsednik UO Komore zdravstvenih ustanova Georgios Konstantinidis kaže da ne zna zbog čega je tako malo novca naplaćeno.

“Pretpostavka je da ljudi to ne rade jer ne žele da ulaze u te administrativne procedure, od čekanja do upuštanja u bilo kakvu administrativnu priču koja je relativno komplikovana. Pritom ne garantuje ni izvesnost jer podrazumeva da RFZO odlučuje da li je zahtev opravdan ili ne”, ističe Konstantinidis.

To je, kako kaže, jedna kompleksna priča, i veruje da je i suma koja se refundira mala, jer se malo zahteva i predaje.

Trenutno, mogućnost refundacije postoji za laboratorijske analize, rentgen, ultrazvučne i druge preglede, rehabilitaciju i druge specijalističke i dijagnostičke preglede.

U isto vreme, na sajtu RFZO nalazi se i spisak usluga za koje ovo ne važi, te se novac ne može refundirati za one preglede gde postoji propisano utvrđivanje lista čekanja, poput MR i CT dijagnostike, koronarografije srca, revaskularizacije miokarda Bypass hirurgijom, ugradnje endoproteza kuka, kao i za redovne kontrolne preglede, kao i neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize potrebne za taj pregled.