Smeše se prve nove zadruge u Srbiji

… četiri zadruge (dve nove i dve postojeće, na jugoistoku Srbije) vrlo brzo će dobiti novac države. A apostrofirani ministar je već potpisao ugovore sa prve dve novoosnovane zadruge sa jugoistoka Srbije.

Neodsanjani san Zaharija Trnavčevića, koji je sa 22 godine (1948) bio zamenik načelnika za kadrove u Zadružnom savezu Srbije i ceo život (do pretprošle godine) proveo p(r)ozivajući državu da pomogne sitnim proizvođačima da se udruže i lakše i bolje žive u bogatoj Srbiji – postaje stvarnost! Zare, da je živ, plakao bi od sreće jer se nikada u 170-godišnjoj istoriji zadrugarstva na ovim prostorima nije dogodilo – da država podstiče osnivanje novih i pomaže rad postojećih zadruga direktnim investicijama: podizanjem hladnjača, mlinova, mini-mlekara, formiranjem pčelinjaka, podizanjem farma svinja… Samo lud i krajnje neobrazovan ne bi pristao da počne da „mozga“, osmisli solidan biznis-plan, pronađe „braću-zadrugare“ i – očekuje novac!?

Ministar Krkobabić, koji je i idejni tvorac ideje da se obnovi zadrugarstvo Srbije, ističe da svakodnevno u njegov Kabinet stignu po 2-3 zahteva aktuelnih i budućih zadrugara i najavljuje da će tražiti da se do kraja 2017. godine udvostruči planirani iznos od 200 miliona dinara. Mnogi to (ne)namerno brkaju sa 25 miliona evra, koliko Vlada Srbije namerava da uloži u zadrugarstvo u trogodišnjem periodu 2018-2020.

Pomenuti ministar koristi svaku priliku da upozori kako se stanovništvo Srbije dramatično smanjuje (za 24 časa „nestane“ blizu 100 ljudi) i kako ništa manje alarmantno nije pražnjenje brdsko-planinskih, a pogotovu pograničnih područja, što je geopolitički i nacionalno-bezbednosno izuzetno važno. Tim povodom (i ne samo tim) do „prolaznog vremena“ – 100 dana Vlade premijerke Ane Brnabić u Srbiji će biti osnovan Nacionalni savet za regionalni razvoj, čiji bi predsednik (po funkciji) trebalo da bude upravo ministar Krkobabić.

Novo, veoma hrabro i sasvim originalno za modernu Srbiju je što ministar Krkobabić već stvara kroki i udara temelje nove agrarne reforme, koja bi ujedno bila i promocija nove socijalne politike i novih vrednosti na selu. Konkretno, za spas sela za početak dugog procesa oporavka, nudi rešenje koje se teško odbija: da mladim ljudima država ponudi do 50 hektara državne zemlje na besplatnu obradu i još po 10.000 evra nepovratnog podsticaja po osobi! Neviđeno u zemlji Srbiji! Zato „sve ovo nije posao za jednog ministra, niti za jednu Vladu“!

I akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU u obnovi zadrugarstva vidi ozbiljan stub koji može da bude oslonac u zaustavljanju pustošenja sela u Srbiji. Podrška koju profesor Škorić, selekcionar suncokreta svetskog renomea, i pomenuti Odbor pružaju oživljavanju duha zadrugarstva jedna je od značajnih kockica u mozaiku koji čini javno mnjenje Srbije. Ali ne i jedina, jer javnost, i „konvencionalna“ i ona „stručna“, za sada nepodeljeno i nedvosmisleno podržava misiju „500 zadruga u 500 sela“, koliko-god taj naziv bio metaforički. Poverenje uliva i činjenica da su članovi Komisije za dodelu novca i ugledni, nekompromitovani univerzitetski profesori i da su lokalne samouprave pouzdan saradnik. Uz snažnu podršku medija – sve se to događa, verovali ili ne, prvi put u modernoj istoriji Srbije.

Kako je moguće da se tako brzo probudi snažno interesovanje kod razočaranih seljaka koji su izgubili poverenje i u udruživanje i u državu, koja im je više puta uništavala udruženu moć?

U „odgovoru piše“ da je ministar M. Krkobabić krenuo od najtežeg – promene mentaliteta i vraćanja duha zadrugarstva: sa saradnicima je vrlo često na terenu, razgovara sa ljudima, čuje njihovu muku, otvoreno agituje za zadrugarstvo kao nepolitičkom projektu u kome dominira princip neutralnosti (udruži se bez razlike kojoj partiji pripadaš, koje si veroispovesti i pola). Već je obišao sedam upravnih okruga (na siromašnom jugu i istoku zemlje) u kojima živi oko 1,5 miliona ljudi. Planira da, pored sredina gde žive Srbi, zadruge niknu i u Raškoj oblasti, među Slovacima, koji su 1846. godine u Bačkom Petrovcu osnovali prvu zadrugu na ovim prostorima (i treću na svetu!), među Rumunima, Mađarima, Bunjevcima… Njegov kabinet je organizovao i prvi sajam zadrugarstva, stalno insistira na transferu znanja i novih tehnologija, edukaciji direktora koji će biti stručni, obrazovani ljudi koje će plaćati – država (i opet bi se Zaharije iskreno obradovao!). A samo pre nekoliko dana u ZZ „Voćar Slankamen“ u Novom Slankamenu promovisana je i prva Praktična škola zadrugarstva.

Projekat je ambiciozan i raznolik: najavljeno je osnivanje i stambenih, uslužnih, omladinskih zadrugara… Ipak, idejni tvorac obnove modernog udruživanja zavrediće posebno mesto u istoriji zadrugarstva Srbije ako uspe da iz pepela podigne štedno-kreditno (totalno uništeno) zadrugarstvo i zadrugarima omogući ne samo inicijalnu kapislu – osnivanje zadruga, već i njihovo dugo i uspešno opstajanje uz dugoročne povoljne kredite. Na tom putu i samom ministru i celoj Vladi Srbije će biti neophodno da se – brzo i snažno udruže!

Autor je publicista