Smirenje tržišta – berze rastu, nafta pada

Nemačka ekonomija je već bila u minusu 0,3 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine, a pad privrede u narednom tromesečju značio bi i tehnički recesiju.

A nemačka privreda je kičma evropske ekonomije.

Evropski komesar za finansije Valdis Dombrovskis ocenio je da će rast EU ove godine biti ispod četiri odsto koliko je Evropska komisija projektovala pre samo mesec dana.

Istovremeno, EU je juče donela odluku o četvrtom paketu sankcija protiv Rusije kojima se zabranjuju sve transakcije sa određenim državnim kompanijama, zabranjuje se rad evropskim kreditnim agencijama u Rusiji, kao i usluge prema ruskim kompanijama. Proširen je i spisak osoba prema kojima su uvedene sankcije. Zabranjene su investicije u energetski sektor Rusije, kao i izvoz opreme i robe potrebne za energetski sektor.

Na kraju, zabranjen je izvoz luksuzne robe, kao i uvoz gvožđa i čelika iz Rusije. Ova zabrana uvoza čelika će imati efekat od oko 3,3 milijarde evra.

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.

Takođe, EU će suspendovati klauzulu Svetske trgovinske organizacije o „najpovlašćenijoj naciji“ u trgovini sa Rusijom, a razmotriće blokadu procesa prijema Belorusije u ovu organizaciju.

Van Evrope, čini se da su tržišta i investitori već ukalkulisali ukrajinsku krizu i sada zavise od drugih vesti.

Verovatno globalno najvažnija je jučerašnja odluka FED-a o povećanju referentne kamatne stope za 0,25 odsto. Odavno najavljeno i dugo očekivano povećanje kamate FED-a američka berza je dočekala sa rastom i daljim očekivanjima da bi do kraja godine kamate mogle ići gore u još pet ili šest navrata, s obzirom da inflacija u SAD ne posustaje i dostigla je 7,9 odsto u februaru.

Ali da se stvari smiruju pokazuje cena nafte. Barel nafte tipa brent pao je u jednom trenutku i ispod 100 dolara, sa oko 120 dolara pre nedelju dana, usled percepcije investitora da pregovori između Rusije i Ukrajine idu dobro.

Međutim, prema izveštaju Rojtersa rezerve dizela u Evropi su na najnižem nivou od 2008. godine, a Rusija je najveći snabdevač dizel gorivom. I u SAD su rezerve dizela 21 odsto niže nego u periodu pre pandemije.

Na drugoj strani sveta, nakon rasprodaje akcija kineskih tehnoloških kompanija, Kina je objavila da će stabilizovati trgovinu na berzi, kao i da će monetarnim sredstvima podržati privredni rast ove godine. I berze su odmah reagovale.

Šangajski kompozitni indeks je porastao za 3,5 odsto, a hongkonški Hang Seng indeks čak 9,1 odsto i to na krilima poskupljenja akcija Alibabe za 27 odsto, a JD.com-a za 36 odsto.

I pored toga vrednost akcija na berzi u Hong Kongu je u padu za 14 odsto u odnosu na početak godine.

Razlozi za pad cene akcija kineskih kompanija su pretnja iz SAD-a da će delistirati kineske akcije sa američkih berzi usled netransparentnog poslovanja, zatim zatvaranje nekih gradova, a pre svega industrijskog i lučkog centra Šenžena zbog kovida i strahova od sankcija protiv Kine zbog pomoći Rusiji u ratu sa Ukrajinom.

Nakon obustave trgovanja niklom i poništavanja nekih transakcija u trenutku kada je cena dostigla neverovatnih 100.000 dolara za tonu, Londonska berza metala je juče opet nakratko obustavila trgovinu zbog tehničkih problema.

Cena je zakucana na oko 48.000 dolara po toni, što je i dalje znatno skuplje od pretkriznih oko 20.000 dolara po toni za metal neophodan u proizvodnji nerđajućeg čelika i baterija za električne automobile čiji je Rusija jedan od najvećih proizvođača na svetu.

MMF: Rat u Ukrajini pogodiće sve

Rat u Ukrajini ekonomski će pogoditi ceo svet kroz smanjen privredni rast i veću inflaciju, a kriza će se preliti kroz tri kanala, navodi se u analizi objavljenoj na blogu MMF-a.