Snabdevanje gasom po geopolitičkom ključu

Na nove količine gasa naša zemlja realno može da računa iz gasne interkonekcije „Niš – Sofija“ koju, uz podršku Evropske unije, razvija sa Bugarskom. Taj gasovod bi nas povezao i sa gasnim terminalima u Grčkoj. Ministar energetike Aleksandar Antić potvrđuje da se ozbiljno razmatra i izgradnja produžetka „Turskog toka“.

Projekat „Turski tok“ se dobro razvija, a da li će biti realizovan – ne zavisi od Srbije.

„Srbija se zbog svoje energetske bezbednosti sprema da ga razvija, ali da bi on došao do Srbije, mora da prođe kroz Bugarsku, i iz Srbije ide u Mađarsku. Znači, dve zemlje Evropske unije. Srbija je tu“, kaže Antić.

Neosporno je da nam gasa treba više, kako u domaćoj potrošnji tako i zbog sve većeg broja fabrika koje ga koriste i kao sirovinu.

„Nekoliko elektarana novih i nekoliko elektrana-toplana koje bi trebalo da se grade – da istovremeno proizvode i električnu i toplotnu energiju u Srbiji – traže veće količine gasa. Te veće količine bi bile negde oko dve milijarde kubnih metra gasa godišnje, što bi u svakom slučaju udvostručilo sadašnju potrošnju. Drugim rečima, Srbiji stvarno treba gasa“, kaže Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije.

U Evropi je sve više novih skladišta, a traga se i za novim izvorima gasa. Iako Amerika pritiska da se obustavi gradnja Severnog toka 2, Nemačka ne odustaje jer joj je to drugi direktan dotok ruskog plavog energenta.

Bivši ambasador Srećko Đukić ukazuje da je stopa rasta u Evropi prešla sedam odsto, što je iznad svih očekivanja.

„Proizvodnja gasa u Evropi konstantno pada. I zato se sada vodi prava borba za obezbeđivanje gasa, nove gasovode i za tečni gas. Severna Afrika nema te kapaciteta da može da obezbedi potreban gas Evropi. Bliski istok se nalazi u haosu. Iran je pred sankcijama i jedini sigurni globalni snabdvač ostaje Rusija“, kaže Đukić.

Sa tri gasaovoda i „Turskim tokom“ u izgradnji, najozbiljnije tranzitno gasno čvorište u regionu Jugoistočne Evrope sada je Turska.