Snabdevanje strujom na Kosovu stabilno, nema povećanja cena do aprila 2022.

Na Kosovu u sektoru električne energije nije bilo značajnijih ulaganja od izgradnje dve proizvodne jedinice Kosova B, 1983. godine u blok A i 1984. u blok B, a Kosovska elektroenergetska korporacija (KEK) obezbedila je određene rezerve lignita.

„Kosovo nema drugih rezervi energenata osim minimalnih rezervi mazuta za grejanje. S obzirom na to da domaća proizvodnja iz postojećih elektrana i drugih obnovljivih izvora ne pokriva domaću tražnju, postoji potreba za uvozom kada poraste potražnja“, naveli su u Ministarstvu ekonomije.

Dodali su da se energetski sistem Kosova oslanja na tržišne kapacitete koji su sada lakše dostupni jer se uvoz može obezbediti preko nove interkonektivne linije od 400 kilovolta (kV) sa Albanijom.

Cene električne energije, za regulisane potrošače, u nedostatku „pravilnog“ funkcionisanja tržišta, utvrđuje Kancelarija regulatora za energiju (KRE) i prema nedavnoj odluci iz oktobra ove godine tarife električne energije će na Kosovu ostati iste tokom ove tarifne godine koja traje do aprila sledeće godine.

„Prema procenama će utvrđene tarife, koje će pokriti maksimalno dozvoljene prihode, omoguti regulisanim operaterima da obavljaju operativne funkcije u optimalnim uslovima i obezbediće stabilno snabdevanje kupaca“, naveli su nadležni u Ministarstvu.

Od obnovljivih izvora energije protekle godine je, kako su rekli, obezbeđeno 15 odsto potreba električne energije, ali kako proizvodnja zavisi od atmosferskih uslova njen uticaj na ukupnu proizvodnju energije na Kosovu može se menjati iz godine u godinu.

Ukupan kapacitet proizvodnje električne energije na Kosovu u 2020. godini bio je 1.110 megavata (MW), od čega je 960 MW ili 86,5 odsto iz elektrana, a ostatak je proizveden iz obnovljivih izvora energije u hidroelektranama, vetroelektranama i fotonaponskim panelima.

Tokom 2021. godine u proizvodnju električne energije ušlo je još nekoliko kapaciteta za čiju proizvodnju KRE kontinuirano prikuplja podatke i objaviće ih u narednoj godini.

U Ministarstvu ekonomije su rekli da će u slučaju nestašica i rasta cena energije KRE uz odobravanje maksimalno dozvoljenih prihoda i tarifa, između ostalih, uzeti u obzir i povećanje uvoznih cena, koje su van kontrole operatera.

„Međutim, povećanje prihoda, kao rezultat povećanja potrošnje električne energije, neutralisalo je ukupne troškove snabdevanja električnom energijom, tako da dozvoljeni prihodi neće odražavati povećanje cena električne energije za krajnje potrošače u tarifnoj 2021. godini, a za tarifnu 2022. će se tada procenjivati“, naveli su u tom Ministarstvu.

Istovremeno ističu da, imajući u vidu probleme nefunkcionisanja energetske granice između Kosova i Srbije, ceo prekogranični kapacitet neće biti dovoljan da obezbedi neophodan uvoz, pa je potrošačima preporučeno da efikasno koriste električnu energiju.

Velika zavisnost Kosova od uvoza struje očekuje se i u periodu kapitalnog remonta proizvodnih jedinica TE Kosovo B u 2022. i 2023. godini, pa su u nadležnom ministarstvu ocenili da može doći do povećanja tarifa električne energije.

Povodom 1.000 broja Beta Monitora, specijalizovanog ekonomskog biltena usmerenog na zemlje jugoistočne Evrope, Beta emituje seriju tekstova o energetici besplatno dostupnih na portalu www.beta.rs na srpskom i www.betabriefing.com na engleskom.