Snižen rejting Socijete ženeral i Kredi agrikol

Mada je Socijete ženeral neki dan objavila primenu oštrih stabilizacionih mera i podvukla svoju kontrolu nad kreditnim angažmanima u Grčkoj, agencija Mudis je saopštila da je razlog snižavanja rejtinga i stavljanja na režim ispitivanja kod sve tri banke isti – preterano angažovanje u Grčkoj o čijem se bankrotu poslednjih dana otvoreno špekulisalo i sa najviših mesta, što je nemačku kancelarku Angelu Merkel izazvalo na oštru protivreakciju. Kreditni rejting Kredi agrikol snižen je sa dosadašnjih Aa1 na Aa2, a kreditni rejting Sosijete ženeral sa Aa2 na Aa3. Kad hoće da se teše učesnici na finansijskim tržištima napominju da je to još A, a to znači još vrlo visok rejting, ali Mudis je snižavanju rejtinga dodala i buduće izglede, a oni su – negativni. Što znači da nije isključeno da rejting dve banke u dogledno vreme dalje klizi naniže.

Posle Sosijete ženeral, koja je najavila smanjivanje broja zaposlenih u investicionom bankarstvu za pet odsto i očekivano podizanje kapitalne osnove prodajom nekih svojih delova za četiri milijarde evra, i BNP Paribas je obavestila finansijski svet da je „povukla ručicu za slučaj opasnosti“ i da će kombinovanjem različitih mera do 2013. godine svoju kapitalnu osnovu povećati za jedan procentni poen.

Posle domaćih grčkih, francuske banke su najveći privatni poverilac prezadužene Grčke. A imaju visoko učešće i u drugim evropskim državama u problemima – Irskoj i Portugaliji. Predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda tek će krajem meseca podneti svoj izveštaj o rezultatima mera koje Grčka preduzima na savladavanju svog dužničkog položaja, ali se izvesnim smatra da će joj biti uplaćena sledeća tranša iz prvog paketa pomoći. Sada tržišta s nestrpljenjem očekuju da vide kako će biti skrojen drugi paket za Atinu, ali prema dosadašnjim procenama i očekivanom doprinosu privatnih investitora, poslovne banke angažovane u Grčkoj trebalo bi da otpišu oko 21 odsto svojih potraživanja. U ovom kontekstu sasvim je razumljivo da su akcije francuskih banaka poslednjih nedelja padale, pa su akcije BNP Paribas i Sosijete ženeral izgubile više od 10 odsto svoje vrednosti. Ništa bolje, međutim, nisu na berzama prolazile ni nemačke banke, pa su Dojče bank i Komercbank od početka meseca izgubile 24 odsto na vrednosti svojih akcija.

Sosijete ženeral i Kredi agrikol banka angažovane su i u Srbiji. Kredi agrikol očito nezadovoljna pozicioniranjem na srbijanskom finansijskom tržištu imala je, prema informacijama iz finansijskih krugova, nameru da iz ovdašnjih poslova izađe, a Unikredit banka je imala nameru da preuzme Sosijete ženeral banku, navodno je zbog upitne koncentracije od tih namera odustala.

Četiri grčke i dve francuske banke učestvuju u ukupnoj bilansnoj aktivi 33 poslovne banke u Srbiji sa 24,47 odsto, dok samo dve francuske banke učestvuju sa 8,3 odsto. Tako da se više nikako ne može reći da je njihova prisutnost u Srbiji zanemariva, a time i bespogovorno pod kontrolom. Od šest grčkih i francuskih poslovnih banaka u Srbiji, dve grčke i jedna francuska prošlu poslovnu godinu su završile sa gubitkom (vidi tabelu). Ipak, poslovne banke sa stranim kapitalom u Srbiji su registrovane kao domaća pravna lica i na njih se primenjuju zahtevi poslovanja koje je utvrdila Narodna banka Srbije. Zato je, kako često podvlači centralna banka, zakonom propisana kapitalna adekvatnost mnogo viša od kapitalne adekvatnosti koju zahtevaju bazelski kriterijumi i za banke u Srbiji iznosi 12 odsto. I još bolje od toga, prosečna kapitalna adekvatnost domaćih poslovnih banaka je, prema podacima, NBS ne samo daleko iznad kriterijuma iz Bazela, nego i iznad našeg zakona i iznosi 20,4 odsto.