SNS „odbio“ Vučića: provera imovine samo od 2007.

Za sagovornike Danasa je sporno zbog čega se ovaj zakon uopšte donosi kada i postojeća zakonska rešenja omogućavaju obračun sa svima onima koji su se obogatili kršeći zakone.

Predlog zakona o poreklu imovine koji bi Skupština Srbije trebalo da usvoji krajem decembra predviđa da za imovinu za koju se ne može dokazati poreklo porez bude 75 odsto uz istovremeno krivično gonjenje zbog počinjenih malverzacija.

Činjenica da će porez biti plaćen ne isključuje zaplenu nelegalno stečene imovine.

Ono što je za kritičare ovog zakona najspornije jeste da će se poreklo imovine kontrolisati samo od 1. januara 2007. godine te da njom neće biti obuhvaćen period devedesetih.

Zakonodavac objašnjava da je 2007. godina izabrana zbog toga što je tada uvedena elektronska evidencija koja omogućava proveru porekla imovine.

Veoma je interesantno da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u martu izjavio da će od poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije tražiti da kroz amandmane obezbedi da se retroaktivno obavlja istraga o nelegalno stečenom novcu iz perioda „od 1990. ili 1995“, međutim, kada je ponovo pričao na tu temu pre neki dan, nije ponovio ono što je rekao ranije.

Pokušali smo juče u Ministarstvu pravde da saznamo od nadležnih zašto nisu sledili preporuku predsednika Vučića i zakonom obuhvate i 90-e, međutim, na to pitanje nam nije odgovoreno.

Stručnjaci navode da oni koji se bogate nelegalno već mogu da budu sankcionisani, shodno aktuelnim zakonskim rešenjima, bez da se donosi novi vezan za tu tematiku.

U Ministarstvu pravde ne spore da postojeći Zakon o poreskom postupku sadrži odredbu koja predviđa, kao jednu od dve metode procene poreske osnovice, metodu unakrsne procene, ali tvrde da ona nije dovoljno precizno definisana, kao da nije postojala ni obaveza državnih organa, koji poseduju relevantne informacije za utvrđivanje porekla imovine, da ih razmenjuju na efikasan način, te su kao takve ostale „mrtvo slovo na papiru“.

– Dosadašnji normativni okvir je uzak i, pored ostalog, nije omogućio donošenje daljih podzakonskih akata koji bi omogućili ispitivanje imovine. Od starta je bilo jasno da je taj okvir bio neprimenjiv na utvrđivanje stvarnog porekla imovine. Konkretno, postojeća zakonska odredba unakrsne procene imovine jeste mogući način određivanja poreske osnovice za porez na dohodak građana, ali ne i obavezujući za Poresku upravu. Čak i kad bi primena ove metode dovela do utvrđivanja da postoje neprijavljeni prihodi u kalendarskoj godini, postojeći zakon ne predviđa nikakvu sankciju za poreskog obveznika, jer se neprijavljeni prihod oporezuje kao i drugi prihod, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana. Onda se postavlja pitanje, kako je neko motivisan da uredno prijavi svoju stvarnu imovinu, ukoliko će ona biti jednako oporezovana, na isti način kao da je uredno prijavljena. Nova zakonska rešenja predviđaju da imovina za koju se utvrdi da nije prijavljena u skladu sa propisima bude oporezovana sa stopom od 75 odsto, što predstavlja svojevrsnu kaznu – kažu za Danas u Ministarstvu pravde.

Odgovarajući na pitanje da li je broj od 60 inspektora koji će biti obučeni da ispituju slučajeve nelegalnog bogaćenja mali, iz Ministarstva pravde poručuju da je ta cifra referentna broju inspektora u razvijenim zemljama, što nikako ne znači da njihov broj neće biti povećan u slučaju da se za to ukaže potreba. Na pitanje da li postoje mehanizmi koji bi sprečili da se zakon koji će biti usvojen u decembru ne koristi za obračun sa političkim protivnicima iz Ministarstva pravde poručuju da on nije selektivan, te da se „ne odnosi na određene kategorije društva“.

Advokat Branko Pavlović pak kaže za Danas da je donošenje novog zakona vezanog za utvrđivanje porekla imovine potpuno izlišno.

– Već sada postoje svi pravni mehanizmi kojima se može utvrditi da li neko krši zakon i bogati se na nelegalan način. Shodno tome, potpuno je nepotrebno donositi još jedan zakon koji se bavi tom oblašću. Sporno je što će se on primenjivati i retroaktivno analiziranjem slučajeva iz prošlosti jer će se time stvoriti svojevrsni haos za kojim nema potrebe. Jedini cilj ovog zakona je da se prikaže kako se navodno nadležni bave pitanjem nelegalnog bogaćenja pojedinaca dok se u praksi ništa neće suštinski promeniti i poboljšati – smatra naš sagovornik.

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, pak ističe da je osnovni propust zakona što njime nije obuhvaćen period devedesetih godina.

– Poznato je da je dosta bogatih biznismena u Srbiji prve basnoslovne zarade steklo baš u tom periodu. Ako se izostave 90-e iz provere načina sticanja imovine, ovaj zakon gubi svoju suštinu. Nisam siguran da će se zakon sistematski primenjivati, odnosno da za to postoji politička volja ove vlasti. Treba naglasiti da tu političku volju nisu imale ni prethodne vlasti. Moguće je da će neko pasti pod sankcije ovog zakona, ali će to biti izolovani slučajevi – zaključuje Savić.