Socijalne karte od marta 2022.

Cilj zakona o socijalnoj karti jeste formiranje jedinstvenog registra kako bi nadležnim službama bili dostupni podaci o građanima – šta i u kojoj meri poseduju, kolika su im primanja, kako pojedinačno, tako porodično.

Sistem socijalnih karata, kako je najavljivano, trebalo bi da olakša nadležnima odluku kome i koliko treba pomoći, odnosno da unapredi kontrolu socijalnih davanja.

U socijalnoj karti, navodi se u Predlogu zakona, biće podaci o svakom pojedincu i sa njim povezanim osobama, supružnicima, deci, i srodnicima do drugog stepena srodstva, ali i starateljima i hraniteljima ukoliko žive pod istim krovom.

Osim osnovnih podataka poput imena, datuma rođenja, mesta boravka, zanimanja, država odnosno institucije koje će imati uvid u podatke raspolagaće i sa podacima o pokretnoj imovini, imovinskom statusu, kao i procenjenoj vrednosti nepokretne imovine, podacima o prihodima na koje se plaćaju porezi, o isplaćenim penzijama.

Prema Predlogu zakona o socijalnim kartama u ovom registru biće i podaci o isplatama novčanih naknada prema propisima o zapošljavanju, ali i oni o povratnicima po osnovu sporazuma o readmisiji.

Socijalna karta kao registar čuvaće prema ovom zakonu i posebne podatke o pojedincima i to one koji se tiču ostvarenih prava o socijalnoj zaštiti, o isplatama i drugim novčanim naknadama, odbijenim zahtevima, subvencijama, ali i tome kakav je zdravstveni status, da li se radi o osobi sa invaliditetom, kakav je status školovanja, da li se radi o samohranom roditelju.

Sve ove informacije biće dostupne socijalnim službama, centrima za socijalni rad, Ministarstvu, ali i jedinicima lokalne samouprave koje obavljaju poverene poslove, nadležnim pokrajinskim i republičkim službama za sprovođenje socijalne zaštite.

Zakonom je predviđena i stroga zaštita podataka, i to merama autentifikacije i autorizacije ovlašćenog lica koji pristupa podacima.

Registar socijalne karte bi trebalo najkasnije do januara naredne godine da se poveže sa svim ostalim registrima pri ministarstvima, kao i Centralnim registrom, a primena zakona koji je do usvajanja u Skupštini i dalje na nivou Predloga planirana je za 1. mart naredne godine. Iz republičkog budžeta je za sprovođenje ovog zakona izdvojeno 130 miliona dinara.

Ovaj zakon bi trebalo da reši probleme koji sada postoje u funkcionisanju informacionih sistema pri Ministarstvu jer se isti podaci sada vode na različitim stranama, odnosno ne postoje ukršteni uporedivi podaci za svakog pojedinca o svim novčanim primanjima i uslugama koje ostvaruje.

Za sada je završena prva od dve planirane faze, odnosno u jedan registar povezani su svi podaci iz Ministarstva rada, dok bi u drugoj na red došlo povezivanje i sa podacima iz drugih evidencija.

Kada zaživi ovaj sistem bi omogućio da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu, kako bi blagovremeno i efektivno ostvarili prava na potrebnu podršku.

Sa uvođenjem sistema socijalne karte, kaže potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije Duško Vuković, socijalna situacija većine stanovništva biće jasnija.

„Ali, ne znam čemu će to doprineti imajući u vidu da mi kao društvo i država nemamo mehanizme za sprovođenje ili za proveru određenih stvari. Mi smo društvo koje samo demagoški govori o pravdi, a jedna smo od zemalja sa najvećim siromaštvom, najvećom razlikom između bogatih i siromašnih“, ističe Vuković.

On kaže da sam zakon o socijalnoj karti neće promeniti ništa ako se ne promene druge stvari i zakoni, naročito oni koje se tiču poreza.

„Porez na dohodak isto plaćaju i oni sa minimalcem i oni koji imaju mnogo više, sve to govori o nesrazmeri. I socijalna karta neće ništa značiti, utvrdićemo ko koliko ima prihoda i šta onda? Hoćemo li nastaviti da smanjujemo procenat za nezaposlenost, pa da oni koji su nezaposleni imaju pravo na neke nadoknade za nezaposlenost“, napominje Duško Vuković.