Socijalne karte spremne od sledeće godine

Ideja je, kako kaže, da u prvom ciklusu sve baze podataka koje ima Ministarstvo rada budu objedinjene na jednom mestu a tek kada u drugoj polovini ove godine bude usvojen zakon steći će se i pravni okvir za to.

* Kako će funkcionisati sistem socijalnih karata?

– Za početak u Ministarstvu rada ćemo imati bazu osoba sa invaliditetom, borce, dečji dodatak… Želimo da svi koji imaju nadoknadu budu na jednom mestu, da budu provereni i da ih kategorizujemo. Da budemo svi sigurni da pomoć ide u prave ruke. Da nema nijednog više nijednog manje, da nemamo samoproklamovane veterane ili osobe sa invaliditetom. To je ideja za početak. To će biti vrlo osetljivi podaci kojima ni ja kao ministar neću moći da pristupam. Baza mora da se služi alatima i zato smo išli u Dansku, da vidimo kako se ukrštaju podaci iz tih baza i kako da sagledamo bolje sliku građana koju imamo i da sprečimo malverzacije.

* Šta to konkretno znači? Kako penzioneru ili nekom ko prima socijalnu pomoć da objasnite da li će mu biti lakše, kako će mu ovo pomoći?

– Svima će biti više. Imamo one koji dobijaju socijalnu pomoć na koju imaju pravo i velika verovatnoća je da ima onih koji to zloupotrebljavaju. Pokušavamo da se borimo protiv toga. Neće biti više potrebe za dokumentacijom, dokazivanjem iz dana u dan, godine u godinu. Imamo sada pritužbe ljudi da stalno moraju da dokazuju da nešto nemaju. Toga više neće biti. U bazi ćemo videti da on to nema.

Kada država odvaja novac, moje kao ministra nije da štedim novac, već kada ima da ga rasporedim najbolje moguće. I da kategorizujemo, na prvu, drugu, treću kategoriju i jednako rasporedimo. Posle toga nećemo imati dilemu da li je nešto ostalo i da li je dobio neko ko ne treba da dobije.

* Da li će to pomoći da nam se ne dešava slično kao što se nedavno desilo da se čovek, otac četvoro dece, ubije zbog duga za struju?

– Taj slučaj je diskutabilan i ne bih želeo da ga komentarišem jer je svaki slučaj priča za sebe i mora se tumačiti pojedinačno. Svi koji imaju socijalnu pomoć dobijaju je. Neki troše kako treba, neki ne. Mi to ne možemo da kontrolišemo. Država će svima dati koliko može, koliko ima. Ali će da prepozna slučajeve kojima treba da se da. Primera radi, sada u sistemu imamo babu i dedu na selu o kojima nema ko da brine, ali oni nisu socijalni slučajevi jer imaju zemlju, iako ne mogu da je obrađuju, ali ni da prodaju jer niko neće da je kupi. S druge strane, imamo babu i dedu u Knez Mihailovoj ulici koji uzimaju socijalnu pomoć, a imaju stan koji izdaju a na koji ne plaćaju porez i to je nevidljivo. Centar im je blizu i dostupan, lako mogu da dođu do njega, te brzo predaju dokumenta i dobiju pomoć.

* Očekujete da se socijalnim kartama ti problemi reše?

– Naravno, jer ćemo skenirati sve što ima svaki građanin. Nama je ideja da nam sistem kaže: njoj ili njemu treba da damo ili njoj odnosno njemu pripada određena vrsta pomoći. Živim za to da svaka majka kada rodi bebu bude upisana u socijalnu kartu, i da nakon porođaja dobije SMS čestitku za rođenje bebe, sistem bi evidentirao da treba da dobije 100.000 dinara, imali bismo njen tekući račun, i odmah nakon toga bi joj bio uplaćen novac. Kada bi sve bilo tako povezano, ne bi bilo potrebe da aplicira za sredstva jer bi sistem znao da je dobila bebu. Sledeće poruka koja bi trebalo da joj stigne je SMS od banke da joj je uplaćeno 100.000 dinara. Tako bi trebalo da funkcioniše sistem socijalnih karata i uradiću sve što je u mojoj moći da tako i bude.

* I kada možemo to da očekujemo?

– Evo mi sad radimo tender, početkom 2019. naše baze bi trebalo da budu na jednom mestu i ta neka prva pionir socijalna karta biće za one o kojima mi brinemo, a to su baza osoba sa invaliditetom, veterana i socijalnih slučajeva.

* Vaše Ministarstvo će prvo biti u sistemu, šta sa ostalima?

– Za uspostavljanje Sistema socijalnih karata ključni su Ministarstvo kojim rukovodim i zakon. Izmenićemo Zakon o socijalnoj zaštiti koji otvara pojam socijalne karte i mogućnost da paralelno radimo dve stvari, izmenu i dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti i zakon o socijalnim kartama. Kada to završimo, sa ljudima iz Danske ćemo videti kako oni koriste sistem i ukrštaju podatke iz baze. Zašto da izmišljamo nešto što se tamo već radi. Zakon će obavezivati ostale resore da nam daju podatke koji su nam potrebni. Veoma je važno da ostali resori pokažu dobru volju i pozitivan stav prema socijalnim kartama.

* Priča se o stalnom rastu zaposlenosti u Srbiji. Iz Fiskalnog saveta tvrde da podaci iz Ankete o radnoj snazi nisu baš pouzdani i da rast zaposlenosti od 13 odsto u poslednjih pet godina ne odgovara rastu doprinosa od tri odsto i rastu BDP?

– Mi to rešavamo empirijskim putem, ja nisam Fiskalni savet, mi imamo NSZ koja ima listu nezaposlenosti. Znamo koliko je kreirano radnih mesta i to nama pomaže da vidimo da li je to realno ili nije. Od 1. jula prošle godine se bavim ovim Ministarstvom i od tada broj nezaposlenih je na evidenciji smanjen za 10 odsto, oko 579.000 nezaposlenih imamo. Samo 15.000 manje nezaposlenih je od kraja maja do početka jula. To je posledica otvaranja novih radnih mesta. Imamo veliki problem sa radnom snagom, nisu svi koji su na evidenciji radno sposobni, to nije realno stanje, ali fakat je da je manje nezaposlenih.

* Zar to nije delom i zbog toga što ljudi odlaze, samo u 2015. otišlo ih je 60.000 iz Srbije?

– Ali oni se ne ispisuju sa evidencije. Oni odu u inostranstvo i ne ispišu se sa evidencije. Odu i ne znamo da li će da se vrate. Ispišemo nekog tek kada nađemo posao za njega, pa ga zovemo a on kaže da je u Kanadi. Onda ih tek brišemo. Brišemo ih sa evidencije ako dobiju posao u inostranstvu preko neke od agencija. Imamo problem sa radnom snagom, ako se pogleda sa strane, svaka pekara traži radnike, traže se i vozači, medicinske sestre. Videli smo ključna zanimanja koja su potrebna i to smo promenili u decembru, da možemo da radimo promptno prekvalifikaciju ljudi. Tražio sam da radimo i dokvalifikaciju, da se ne bavimo samo nezaposlenima već i zaposlenima.

* Da li su ljudi zainteresovani za prekvalifikacije, ranije to nije bio slučaj?

– Sada imamo prekvalifikaciju za IT sektor, juče su mi rekli da je više od 4.400 njih prijavljeno, 775 njih primamo, a konkurs je otvoren do 22. jula.

* Među najsiromašnijim smo zemljama u Evropi, kako da smanjimo siromaštvo?

– Samo radom. Nikako drugačije. Ako navikneš ljude da primaju socijalnu pomoć, nikad nećeš izlečiti siromaštvo. U Zakonu o socijalnoj zaštiti izmenićemo to, predložiću da po uzoru na SAD čovek ne gubi socijalnu pomoć odmah kad dobije posao. Pustimo ga da radi i tek posle 18 meseci ostaje postepeno bez socijalne pomoći, naviknemo ga na posao i pustimo da želi da nastavi da radi i da vidi da nije prepušten.

Moramo da radimo, u RAS ima dosta novca za projekte, država ima para, zato su nam potrebni kvalitetni projekti. Ako neko dobije otpremninu i želi da uloži, dođe i kaže treba mi za pekaru 10.000 ili 20.000 evra – ako ja vama otplaćujem sa kamatom nula, vratiću vam dug za 10 godina. Bitno je da se radi.

* Većina ljudi u Srbiji, ipak, radi za manje od 25.000 dinara.

– Moramo da radimo na konkurentnosti da bi nam skočio standard. Da radimo svi, da ne radimo na crno i da ne stvaramo mogućnosti onima koji rade u sivoj zoni jer su oni ti koji spuštaju plate.