Socijalni stanovi briga lokalnih samouprava

– Ukoliko država zaista želi da podstakne građevinsku industriju, koja jeste motor privrednog rasta, onda bi rešenje trebalo da potraži u masovnoj gradnji. To podrazumeva velike urbanističke pripreme na „čistim“ lokacijama za gradnju površina i do 300.000 kvadrata, jer samo takav sistem može da omogući objedinjavanje građevinske infrastrukture (od skladišta materijala do postavljanja betonjerki) dok bi tako ostvarene uštede pojeftinile kvadratni metar za 30 do 40 odsto. To bi trebalo da bude kvalitetna gradnja dostupna srednjem sloju stanovništva, solidne platežne moći, koje ima dovoljno prihoda da može da izdrži pritisak bankarskih kredita, ali i da omogući zaradu investitorima i izvođačima radova – kaže za Danas vanredni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Ratko Savatić.

Naš sagovornik, međutim, naglašava da tom modelu podsticanja gradnje nije primerena opcija da se do jeftinijeg kvadrata dođe tako što će opštine dodeliti građevinsko zemljište bez nadoknade, s obzirom na to da je reč o komercijalnoj gradnji koja donosi zaradu investitorima, kojima ne bi trebalo poklanjati zemljište koje je uređeno o trošku građana.

– To ima logike kada je reč o socijalnoj gradnji, ali takav poduhvat može da finansira samo lokalna samouprava, jer država za to nema novca. Ilustracije radi, ako grad želi da stimuliše stručnjake, koji napuštaju radna mesta zbog niskih zarada, onda im može ponuditi da kupe stanove za koje je bez nadoknade investitorima obezbedio građevinsko zemljište i tako dobio nisku cenu po kvadratu. Sličan model mogao bi da se primeni i ako grad želi da raseli atraktivne lokacije. U tom slučaju bi izgradnjom jeftinih stanova mogao da se reši problem populacije koja sada živi u neuslovnim objektima a nikada neće biti u prilici da kupi stan. Procenjuje se da u takvim uslovima živi oko deset odsto stanovništva, uglavnom Roma, a jedno od rešenja je upravo izgradnja socijalnih stanova koje bi grad iznajmljivao i koji ne bi mogli da se nađu na tržištu nekretnina – objašnjava Savatić.

On procenjuje da će cena stanova u narednih nekoliko godina pasti jedino ukoliko se tržištu ponudi oko milion kvadrata godišnje iz masovne gradnje. Jer, činjenica je da su, uprkos padu prometa nekretnina, cene stanova i dalje visoke zbog toga što je potražnja daleko veća od ponude.

I ministar zaštite životne sredine Oliver Dulić najavio je da će zadatak vlade u ovoj godini biti snižavanje cena stambenog kvadrata, kao i da se „ozbiljno razmatra izgradnja socijalnih stanova, koji bi trebalo da reše problem više stotina hiljada ljudi bez krova nad glavom“. On je dodao i da bi u narednoj godini moglo da se izgradi od 3.000 do 5.000 stanova za izdavanje socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva. Dulić je, međutim, odbacio mogućnost da se kroz subvencionisane kredite uveća broj vlasnika stanova, jer „država u ovom momentu nema za to novca“.

Cene stanova u prestonici izuzetno su visoke, a uzrok za to je, sudeći po izjavi ministra životne sredine i prostornog planiranja Olivera Dulića, što tržište građevinskog zemljišta nije regulisano, mada ne treba zanemariti ni visok stepen korupcije, spore procedure za izdavanje građevinskih dozvola i preterano administriranje. Sve ukazuje da u toj oblasti država nije uradila svoj deo posla, a to postaje očiglednije kada se dopuni izjavom ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića koji je rekao da će, ukoliko se lokalne vlasti odreknu nadoknade za gradsko građevinsko zemljište i pitanje ulaganja u opremanje lokacija reše kroz poreze na imovinu, biti zadat veliki udarac građevinskoj mafiji. Tako, dok poslanici ne usvoje zakone a državni službenici i inspekcije ne odluče da rade svoj posao, ne treba računati ni na jeftiniji stambeni kvadrat.

Kap u moru

Sudeći prema već započetim investicijama, do kraja naredne godine na tržištu Srbije trebalo bi da se pojavi još 20.000 novih stambenih jedinica, ali je to samo kap u moru potreba. I ukoliko država nešto ne preduzme, i nerealno visoke cene, posebno u velikim urbanim centrima, ne budu sužene, problem neće biti rešen. Osim toga, ponuda ne samo da ne zadovoljava narasle potrebe, nego je i nekvalitetna, posebno kada je reč o atraktivnim lokacijama, na kojima vlasnici i neuslovnih objekata pokušavaju da postignu cene kao da je reč o zgradama izgrađenim za 21. vek. Zbog toga mislim da je najava ministra Mrkonjića veliki pomak ka regulisanju i tržišta nekretnina, ali i mogućnost da veći broj porodica reši stambeno pitanje – kaže za Danas predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretnina Tomislav Sekulić i dodaje da u strukturi cena ima dovoljno prostora za rasterećenje.