Solarne elektrane važne, ali je poljoprivredna proizvodnja je još važnija

Solarne elektrane su u planu i u Vojvodini, odnosno kako piše Forbs, tačno polovina njih, kada se govori o celoj Srbiji, bi trebalo da bude izgrađena na teritoriji te pokrajine.

Problem je u tome, kako Forbs saznaje, što u pojedinim delovima Vojvodine investitori žele da grade velike solarne elektrane na obradivom zemljištu.

Inače, iako poljoprivredno zemljište u Srbiji može da se koristi u nepoljoprivredne svrhe, shodno tome i za izgradnju obnovljivih izvora energije, Zakon o poljoprivrednom zemljištu striktno zabranjuje korišćenje obradivog zemljišta od prve do pete katastarske klase u nepoljoprivredne svrhe.

Drugi veliki problem je taj što, sa izuzetkom svega njih nekoliko, sve druge solarne elektrane planirane za izgradnju u Vojvodini su klasične, a ne takozvani agrosolari koji podrazumevaju istovremeno iskoriščavanje zemljišta za proizvodnju struje kao i za proizvodnju hrane. Stručna javnost je pak podeljena po pitanju da li agrosolari zaista štite obradive površine ili ne te su mišljenja po tom pitanju dijametralno suprotno.

Kada je reč o domaćim ekspertima iz sektora poljoprivrede, ali i energetike stav je jedinstven da solarne elektrane, ali i druge obnovljive izvore energije nikako ne treba graditi na obradivom zemljištu kako u Vojvodini tako ni bilo gde u Srbiji. Ocena je da tako nešto u ogromnoj meri ugrožava poljoprivrednu proizvodnju kao i površinu obradivog zemljišta koja je, iz niza razloga između ostalog i zbog izgradnje obnovljivih izvora energije, iz godine u godinu sve manja što, smatra struka nikako nije dobro.

Agroekonomista Milan Prostran kaže za Danas da nema ništa protiv izgradnje obnovljivih izvora energije, ali da smatra da oni nikako ne treba da zauzimaju poljoprivredne površine na kojima se nalazi obradivo zemljište.

– U Vojvodini je jedan broj vetroparkova podignut upravo na poljoprivrednom zemljištu. Deo više nije poljoprivredno zemljište i zato što su asfaltirani putevi kako bi moglo da se dođe do tih objekata za proizvodnju zelene struje. Ono što bi trebalo ispitati je koliko na površini na kojoj su izgrađeni vetroparkovi u Vojvodini ima obradivog zemljišta. Obnovljive izvore energije, pa tako i solarne panele, nikako ne treba graditi na obradivom zemljištu, jer je to suprotstavljeno interesima poljoprivrede Srbije – navodi naš sagovornik.

On dodaje da nije svako poljoprivredno zemljište istovremeno i obradiva površina i da shodno tome upravo one koje to nisu treba koristiti za izgradnju obnovljivih izvora, a ne onu na kojoj može da se obrađuje zemlja.

– Na taj način ne bi bilo štete za poljoprivrednu proizvodnju. U suprotnom šteta postoji, jer se obradiva površina smanjuje. Poljoprivredna površina je i ovako, iz niza razloga, recimo zbog izgradnje infrastrukture, u Srbiji sve manja tako da bi njeno dalje smanjivanje zbog izgradnje obnovljiviih izvora energije prestavljalo “mač sa dve oštrice” – objašnjava Prostran.

Sa njegovim mišljenjem se slaže i Vojsilav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije koji je takođe kategorično protiv gubljenja obradivih poljoprivrednih površina zbog podizanja obnovljivih izvora energije.

– Solarne panele u Vojvodini nikako ne bi trebalo graditi tamo gde ima obradivog poljoprivrednog zemljišta. Zbog obnovljivih izvora energije se nikako ne može žrtvovati poljoprivredna proizvodnja. Ako investitori žele da grade obnovljive izvore energije u Vojvodini to onda isključivo mogu da čine tamo gde nema obradivih površina. Postoji dosta prostora u Vojvodini gde obradivog zemljišta nema i na tom prostoru mogu da se grade solarni paneli i drugi OIE. Primera radi, to je moguće u Deliblatskoj peščari – zaključuje naš sagovornik.