Solarne i vetroelektrane u EU prvi put proizvele više struje nego fosilna goriva

Zajedno sa hidroelektranama, obnovljivi izvori su proizveli polovinu električne energije u EU, a svi niskoguljenični izvori su činili gotovo tri četvrtine proizvodnje.

Gotovo polovina država članica proizvela je više električne energije iz vetra i sunca nego iz fosilnih goriva, navodi Ember u novom izveštaju. Nemačka, Belgija, Mađarska i Holandija su ove godine to postigle prvi put.

Proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva pala je na najniži nivo, iako je potražnja porasla, a cene električne energije se vratile na nivoe pre krize.

Fosilna goriva su obezbedila 17 odsto električne energije manje u prvih šest meseci 2024. u poređenju s istim periodom 2023. godine, pa je njihov udeo pao na 27 odsto proizvodnje, sa 33 odsto u istom periodu 2023.

Proizvodnja iz uglja je smanjena za četvrtinu, a gasa za 14 odsto.

Ember ističe da je to rezultiralo smanjenjem emisija gasova u prvoj polovini godine za 31 odsto u odnosu na prvih šest meseci 2022, što je „nezapamćen pad u tako kratkom periodu“.

Proizvodnja iz solarne energije je porasla za 20 odsto, a iz vetra za 9,5 odsto, pa je njihov udeo u energetskom miksu EU porastao sa 27 odsto u prvoj polovini 2023. na 30 odsto 2024.

Potražnja za električnom energijom porasla je za 0,7 odsto u prvoj polovini 2024, a zahvaljujući povećanju kapaciteta i povoljnim uslovima, proizvodnja energije iz vetra i sunca više je nego zadovoljila povećanje potražnje.

U izveštaju se navodi i da je proizvodnja u hidroelektranama takođe povećana za 21 odsto, posle veoma niske proizvodnje usled suša protekle dve godine.

„Rast solarne i energije vetra u kombinaciji s oporavkom proizvodnje u hidroelektranama znači da su obnovljivi izvori energije proizveli polovinu električne energije u EU u prvoj polovini 2024. Ovo značajno premašuje prethodni rekord postavljen prošle godine od 44 odsto“, navodi se u izveštaju.

Proizvodnja iz nuklearne energije je povećana za 3,1 odsto.

Ember ističe da će održavanje energetske tranzicije u EU ovim tempom zahtevati veći fokus politike na ublažavanje prepreka za integraciju vetra i sunca, kao i adekvatnu podršku mrežnom povezivanju.