Solarni paneli, od ideje do ugradnje i subvencija

Odluka jednog domaćinstva da pređe na obnovljive izvore energije zavisi od više faktora, a u Srbiji neki od vodećih jesu cena ugradnje, nejasnoća oko toga kako solarni paneli funkcionišu, ali i bojazan da oni neće obezbediti dovoljnu količinu energije preko zime.

Iz tih razloga, na ovom mestu biće reč o subvencijama za ugradnju solarnog sistema, cenama panela, načinu njihovog punjenja ali i o tome na koji način ploče prikupljaju energiju.

Koliko solarnih panela je potrebno jednom domaćinstvu

Za ljude koji žele da pređu na sistem solarne proizvodnje energije nezaobilazno pitanje predstavlja koliko solarnih panela je potrebno za njihovo domaćinstvo.

Ono što je potrebno da učinite kako biste saznali koliko solarne energije je potrebno vašem domu, jeste da izračunate ukupnu količinu energije koju vaše domaćinstvo troši, izraženu u kilovat-satima. Vaša potrošnja energije u kilovat-satima (kWh) odrediće i veličinu solarnog sistema koja vam je potrebna.

Ako niste sigurni koliko tačno troši svaki od uređaja koje posedujete, to jednostavno možete pronaći na nalepnici sa specifikacijom koja se nalazi na uređaja, na kojoj je snaga izražena u W.

Važno je podsetiti da ne troši svaka vrsta uređaja istu količinu energije. Na primer, jedan bojler određene zapremine može trošiti više energije nego drugi jednake zapremine. To može biti uslovljeno takozvanom energetskom klasom ili energetskim razredom proizvoda. Na specifikaciji uređaja možete videti naznačenu energetsku klasu na primer A ili B ili A+.

Uređaji sa energetskom oznakom A+++ su energetski najefikasniji uređaji i troše najmanje električne energije, a za njima slede A++ i A+, pa A, zatim B, pa C i tako dalje.

Ako uzmemo u obzir da jedan solarni panel na dan efektivno radi između četiri i pet sati, a njegova snaga iznosi oko 250W, mnozenjem sa četiri i po sata dobijamo rezultat da jedan solarni panel na dan proizvodi 1,125kWh.

Da biste izračunali koliko panela je potrebno vašem domaćinstvu, potrebno je da količinu ukupne dnevne potrošnje podelite sa količinom dobijene energije od jednog panela za jedan dan. Rezultat će vam ukazati koliko panela je potrebno da nabavite.

Na jedan solarni panel od 250W obično idu 2 solarne baterije od po 100Ah, i potreban je još i invertor od oko 5kW, koji omogućava prostor za nadogradnju solarnog sistema ako se za tu opciju odlučite.

Sunčani sati igraju važnu ulogu

„Sunčani sati“ se odnose na to koliko sunčeve energije pogađa određeno područje tokom određenog vremena, a lokalna klima određuje koliko ovih sati ćete imati svaki dan.

Stoga, logičan je sled da će topliji predeli odašiljati više energije u vaše panele. Neophodno je skrenuti pažnju na činjenicu da se pojam „sunčani sati“ ne odnosi isključivo na sate dnevne svetlosti, već da najefikasniji sati dolaze dok je sunce najviše na nebu. To zavisi od sezone, ali i od blizine ekvadoru – u toku zime, prosečni sunčani sati mogu se smanjiti za 25 do 50 odsto.

Iz tog razloga, ukoliko živite u području s manje sunčanih sati, trebaće vam više panela da absorbovali potpunu količinu energije koja je vašem domaćinstvu potrebna.

Ugradnja solarnih panela

Proces ugradnje solarnih panela sam po sebi ne traje dugo – od jednog do pet radnih dana. Konkretno, trajanje ugradnje zavisi od izbora vrste solarnih panela, od broja ploča, ali i od uslova pod kojima se sprovodi proces ugradnje.

Kada se solarni paneli ugrade, neophodno je izvršiti zamenu postojećeg brojila, odnosno mernog mesta i staviti ga na teret domaćinstva. Novouspostavljeno merno mesto ima funkciju preuzimanja i predaje električne energije.

Zanimljivo je da putem dvosmernog brojila na kraju meseca možete uočiti razliku u potrošenoj i proizvedenoj električnoj energiji.

Naredni korak predstavlja sklapanje ugovora sa Elektrodistribucijom Srbije, kojim domaćinstvo postaje kupac-proizvođač električne energije. Time se vaše domaćinstvo obavezuje da će preuzimati električnu energiju iz distributivnog sistema, a viškove struje proizvedene solarnim panelima predavati u mrežu. Ako vaši paneli proizvedu više energije nego što vam je potrebno, taj višak će se prebaciti u naredni obračunski period.

Kada je reč o ceni ugradnje solarnog sistema, taj proces nije baš jeftin. Naime, ugradnja jednog sistema panela košta oko 4.000 hiljada evra, s tim što država daje subvencije za polovinu iznosa troškova ugradnje.

Naravno, cena ugradnje može varirati u zavisnosti od broja solarnih panela koje je potrebno ugraditi, ali i od uslova u okviru kojih je potrebno sprovesti njihovu ugradnju – pristupačnosti krovne konstrukcije ili udaljenosti lokacije na kojoj se nalazi objekat na koji je potrebno ugraditi solarne panele.

Cena solarnih panela

Iako ugradnja solarnog sistema nije toliko jeftina, bitno je napomenuti da cena po kojoj se na tržištu mogu pronaći i kupiti solarni paneli iz godine u godinu pada, pa je tako ova vrsta snabdevanja energijom dostupnija sve većem broju ljudi.

Prethodnih decenija nabavka i ugradnja solarnih panela bila je dostupna samo određenom broju potrošača, koji su imali nadprosečna primanja. To više nije slučaj, te se za kupovinu i ugradnju solarnih panela može opredeliti manje – više svi koji imaju prosečna primanja.

Konkretno, cena solarnih panela kreće se u rasponu od oko 65 evra do oko 400 evra, što je naravno uslovljeno brendom, dimenzijama, snagom, jačinom kao i drugim specifikacijama, ali treba uzeti u obzir da u cenu panela nisu uključeni troškovi njihove ugradnje.

Koliko struje mogu proizvesti solarni paneli

Na kolićinu električne energije koju će solarni paneli proizvesti najveći uticaj imaju vremenski uslovi. Kao što je već bilo reči, toplije klime su pogodnije za solarne panele što će uzrokovati da oni proizvedu više električne energije. Što su više izloženi direktnom sunčevom zračenju više električne energije će proizvesti.

Ono što takođe igra važnu ulogu u količini proizvedene električne energije jeste dužina dana. Leti, kada su dani duži, paneli će upijati više svetlosti i samim tim proizvoditi više energije, dok će zimi količina dobijene energije opadati. Naime, to je glavni razlog zašto se zimi dobija manje energije iz panela, nasuprot uvrženom mišljenju da je razlog za to manje toplote.

Postavljanje panela moguće bez posebne papirologije

Nastupanjem novog Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije iz 2021. godine, odlučeno je da će građani moći bez plaćanja administrativnih taksi i izrade tehničke dokumentacije da postavljaju solarne panele i proizvode energiju za sopstvene potrebe do 50 kilovata.

To u praksi znači da svaki građanin kao kupac-proizvođač može da postavi solarni sistem i prikuplja sunčevu energiju za svoje domaćinstvo, bez ijednog papira koji se tiče Zakona o planiranju i izgradnji.

Za sisteme čiji kapacitet prelazi 50 kilovata, Pravilnikom se nalaže da se ubrzaju i pojeftine svi procesi vezani za ugradnju.

Solarni paneli za vikendice

S obzirom da su vikendice mesta gde se provodi manje vremena nego u porodičnom domu, ali i mesto za odmor i udaljavanje od svakodnevnog života, postoje posebni paketi koji proizvode optimalnu količinu energije dovoljne da upali sijalice, televizor i punjač za telefon.

U zavisnosti od toga koje uređaje želite da koristite u vikendici, najbolje je da u skladu sa tim i izaberete paket solarnih panela.

Cena solarnih sistema za vikendice okvirno se kreće od 800 do 1500 evra, i ona se, kao i u slučaju domaćinstva, određuje u odnosu na vaše potrebe za energijom te brojem solarnih panela i kapaciteta baterije.

Važno je napomenuti da postoji korisna opcija – sistem daljinskog nadzora solarnog sistema koja predstavlja savršeno rešenje da kontrolišete udaljenu vikendicu.

Ukoliko u vikendici imate internet, ugradnja opreme daljinskog nadzora je jednostavna i jeftina, a potreban je samo ruter koji troši nekoliko vati što će vam obezbedit komunikaciju sa solarnim sistemom putem interneta.

Subvencije za prelazak na obnovljive izvore energije

Putem konkursa objavljenih u Republici Srbiji, lokalnim samoupravama do sada dodeljeno 100 miliona dinara subvencija za solarne panele.

Prosečno domaćinstvo za kupovinu panela od 5 kW, koji košta 4.000 evra, dobija od države polovinu iznosa odnosno 2.000 evra. Prognozira se da se ta investicija isplati za četiri godine, posle čega se mesečno plaća samo fiksna nadoknada.

„Da bi jedno prosečno domaćinstvo moglo da proizvodi struju iz solarnih panela potrebno je da ugradi sistem čija je cena koštanja 4.000 evra. S obzirom da država odobrava subvenciju za te svrhe u iznosu od 2.000 evra domaćinstvo mora da obezbedi ostatak sume“, objašnjava Gojko Vlaović, novinar ekonomske rubrike Danasa.

On sugeriše da to i ne predstavlja preveliku olakšicu domaćinstvima, jer ostatak novca moraju da „iskeširaju“ iz svoga džepa, što bi značilo da oko pet prosečnih plata treba da izdvoje za ugradnju solarnog sistema.

„Ako se zna da su primanja u Srbiji veoma niska i da najveći broj građana ne dobija plate veće od 400 evra, suma koju domaćinstvo samo mora da obezbedi je prilično velika za prosečan kućni budžet u Srbiji. Iz toga se izvodi logičan zaključak da su subvencije za ugradnju solanih panela kao i stolarije za povećanje energetske efikasnosti dobra i korisna stvar ali da su na žalost nedovoljne za veliki broj građana sa nižim primanjima“, ukazuje Vlaović.

Kao jedno od rešenja, novinar ekonomske rubrike vidi veće učešće države u podršci za prelazak za ovaj vid snabdevanja energijom, ali akcenat ipak stavlja na pitanje pobojšanja životnog standarda.

„Stoga je potrebno da subvencije koje odobrava država za te svrhe budu veće. Takođe treba raditi i na podizanju životnog standarda i primanja zaposlenih a to se jedino može obezbediti kroz proces reindustrijalizacije zemlje. Taj proces bi naime povećao kako zaposlenost tako i lične dohodke te bi se veći broj građanma odlučivao na ugradnju solarnih panela i zamenu stolarije“, zaključio je Vlaović.