Šoškić: I dalje živimo u jednoj od najsiromašnijih zemalja u Evropi

Šoškić navodi da je ključni problem kod nas odsustvo planiranja na dugi rok, odsustvo snage institucija i meritornog odlučivanja.

„Mislim da nije dobro da se u predizbornoj atmosferi postavljaju mere ekonomske politike u bilo kom domenu, posebno ne u domenu poljoprivrede. Poljoprivreda je jedna vrlo važna strateška grana u kojoj je Srbija uvek imala dobre rezultate. Poljoprivrednici moraju da imaju uredan ambijent u kojem mogu da planiraju. Država treba da pomogne u domenima kontrole troškova proizvodnje i domenima stabilne cene pri prodaji“, ističe Šoškić dodajući da je samo treba pogledati uređene zemlje koje su te probleme otklonile.

Komentarišući dogovor zaposlenih u zdravstvu, koji su postigli sa Vladom tek nakon najave štrajka iako su zahtevi sindikata upućeni još u maju, rekao je da je to znak odsustva dobre komunikacije između nosilaca politike i različitih profesionalnih kategorija stanovništva.

„Ono što treba da bude bazična stvar je da kao društvo osećamo posebno važnost koju ima sektor zdravstvenih usluga. Moramo da zaštitimo kompetenciju, pre svega, ljude koji znaju taj posao da rade. To da kod nas imamo situaciju da se pred političke izbore ljudi bune jer je situacija neodrživa u nekim domenima govori da su te oblasti zapostavljane, da imamo ljude koji su nezadovljni i koriste izbore da se lakše čuje njihov glas što znači da ne postoji adekvatna komunikacija. U praksi nažalost imamo priliku da vidimo da su šefovi klinika postavljani po političkoj osnovi. To nisu dobri društveni trendovi i to mora da se menja“, ističe nekadašnji guverner NBS.

„Poslednjih 10 godina Srbija nazaduje u odnosu na slične zemlje Evrope“

Prema njegovim rečima, ljudi najbolje osećaju kakav je život u našoj zemlji, jer i dalje, kako kaže, živimo u jednoj od najsiromašnijih zemalja u Evropi.

„Stope privrednog rasta koje je Srbija ostvarila u poslednjih 10 godina su ispod proseka onih stopa koje su ostvarile zemlje centralne i istočne Evrope i ispod proseka stope prirodnog rasta u svetu. Drugim rečima, u poslednjih 10 godina u ekonomskom smislu Srbija dodatno zaostaje za zemljama centralne i istočne evrope, ali i za svetom u celini. 10 godina pre toga i u vreme kada smo imali ubistvo premijera i ekonomske krize od 2002. do 2011. godine Srbija je rasla prosečno 4,4 odsto što je bilo iznad stope rasta zemalja centralne i istočne Evrope, ali i sveta“, kaže Šoškić i dodaje da to znači da u poslednjih 10 godina dodatno nazadujemo u odnosu na slične zemlje Evrope i svet u celini.

Profesor Ekonomskog fakulteta navodi da to govori zvanična statistika koja je dostupna svima, čak i na sajtovima naših državnih organa.

„Ne moramo da procenimo samo kako se osećamo kad odemo u prodavnicu možemo da vidimo i zvaničnu statistiku koja to potkrepljuje kao što možemo da vidimo i šta međunarodne organizacije kažu o Srbiji po pitanju institucionalnog razvoja, korupcije… Javni dug je porastao sa 14,5 mijiardi evra, koliko je iznosio 2012. godine, na preko 35 milijardi koliko je trenutno“, navodi on.

Na pitanje kako se podaci koje iznose predstavnici vlasti potpuno razlikuju od statističkih podataka, sagovornik N1 ističe da su ključne greške koje čine naši političari kada govore o ekonomskim performarsama naše zemlje i životnom standardu to što koriste podatke u evrima.

„Ako plate rastu u evrima ne znači da one realno rastu. Da je inflacija 10 odsto, a verovatno je više, ono što je prošle godine moglo da kupi 100 evra danas može 110 evra. I to što rastu plate u evrima, ne znači da raste životni standard. Životni standard se meri time koliko možete da kupite za prosečnu platu ili načešće isplaćivanu platu“, objašnjava on.

Šoškić ističe da je statistika varljiva kategorija posebno ako se neadekvatno i nestručno koristi.

„Mislim da se svakodnevno i godinama unazad ona na taj način koristi od predstavnika naše političke strukture“, navodi profesor Ekonomskog fakulteta.