Šoškić: Insistiranje na kvartalnim podacima o rastu BDP-a politička propaganda

On je u intervjuu za portal Nova.rs kazao da, u slučaju Srbije, to ne znači ništa sem da se privreda oporavlja nakon pandemije.

Prema njegovim rečima, stope privrednog rasta mereno kretanjem BDP-a treba posmatrati u dužem vremenskom periodu, da bi se mogli izvesti pravilniji zaključci o dinamici ekonomske aktivnosti u nekoj zemlji.

„U ovim merenjima puno zavisi od toga (…) kakva je situacija bila prošle godine u isto vreme. Pošto je prošle godine u drugom kvartalu došlo do bitnog pada ekonomske aktivnosti zbog pandemije, prirodno je očekivati da će kvartalni podatak o rastu BDP-a danas, zbog niže osnove iz prošle godine, pokazati veći rast“, naveo je Šoškić.

Komentarišući navode političara o ekonomskom uspehu Srbije, Šoškić je naveo da je ona jedna od najnerazvijenijih zemalja Evrope, uz susede sa Zapadnog Balkana i Moldaviju, a da je danas „već daleko iza Bugarske i Rumunije“, koje su u proteklom veku tradicionalno bile ili na približno istom nivou ili lošije od Srbije.

„Uz to, u poslednjih desetak godina Srbija je ubedljivo najstagnatnija ekonomija u grupi od dvadesetak sličnih evropskih zemalja, posebno od 2012. do 2016. godine. Naredne 2017. godine imali smo nešto višu stopu rasta, a u naredne dve godine smo ostvarili solidnih, ali nedovoljnih, oko četiri odsto rasta godišnje“, kazao je Šoškić.

On je dodao i da je nedavno objavljena studija nastala unutar projekta Srpske akademije nauka i umetnosti pokazala da Srbija ima niže stope privrednog rasta zbog „korupcije i opšteg slabog institucionalnog ambijenta, ali i zbog zaostajanja u domenu obrazovanja“.

„Zaključili su takođe da smo čak i u dve solidne godine nastavili da zaostajemo u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope. Svetska banka je predviđala prosečnu stopu privrednog rasta od šest odsto godišnje za Srbiju kao mogućnost da se postepeno, za nekoliko decenija, sustignu razvijenije zemlje na našem kontinentu“, izjavio je bivši guverner centralne banke.