Šoškić: Investicioni rejting jeste korak napred, ali nije prekretnica

Srbija je dobila investicioni kreditni rejting. Prvi put u istoriji i to kao prva država Zapadnog Balkana, naglasio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Šta Srbiji znači ova međunarodna ocena i oznaka, hoće li investitori u obzir uzimati i ocene demokratije i vladavine prava?

„To je jedan normalan korak napred ukoliko zemlja pokazuje relativno stabilnu makro-ekonomsku situaciju, ako imate javne finansije koje su relativno izbalansirane i ukoliko nije bilo nekih naročitih problema u smislu odvijanja ekonomskih tokova i sposobnost izmirivanja obaveza“, kaže Šoškić u Novom danu na N1.

On pojašnjava i u kom statusu je Srbija do dobijanja ovog rejtinga bila.

„Srbija je do skoro bila u kategoriji špekulativnih, odnosno ‘džank’ obveznica, dakle, naše obveznice su se smatrale rizičnijim i bili smo dugo godina tu, pri vrhu tog ranga. A ovaj sada rang je kvalitativniji pomak, u smislu da se dobije karakterizacija da te obveznice koje emituju takvi emitenti jesu prikladne za investiranje“, kaže.

Ali, dodaje, i dalje smo na dnu te liste.

„Drugo, tu se ništa neće promeniti, Hrvatska ima bolji rejting od nas, Bugarska ima bolji rejting, Rumunija i Mađarska su tu negde. To bi potencijalno moglo uticati na, recimo, nešto povoljnije uslove finansiranja našeg javnog duga. Ali, mi smo naš javni dug u prethodnih 10 godina ionako finansirali povoljnije nego što je danas slučaj, jer su takve bile globalne okolnosti, okolnosti niskih kamatnih stopa, pa je Srbija uspevala da postigne korektno niske kamatne stope“, izjavio je Šoškić.

Prema njegovim rečima, dobijanje kreditnog rejtinga „nije naročita prekretnica“.

„Jeste korak napred, ali da od toga ima neke velike koristi, to bi videle Hrvatska i Bugarska koje su ranije prešle tu lestvicu. Ono što Srbija treba da ima u vidu da neki od parametara koji se gledaju pri određivanju kreditnog rejtinga, poput – duga prema BDP, ili ukupnog stepena zaduženosti u zemlji, u uslovima u kojima mi funkcionišemo, a to je da imamo inflaciju koja nominalno povećava BDP, imamo fiksni kurs koji čini da samo zbog inflacije naš BDP raste, pa i dug prema BDP-u izgleda manji nešto bi inače bio, da postoji korekcija u domenu deviznog kursa – onda bi ti parametri izgledali malo nepovoljniji, pa bi bilo odgođen prijem Srbije u tu vrstu jednog povoljnijeg investicionog režima“, pojašnjava Šoškić.

Na pitanje da li sada ima rizika od većeg zaduživanja zbog povoljnijih uslova, Šoškić kaže:

„Prvo i osnovno – ništa se bitnije sada nije promenilo. Mi ćemo plaćati one kamatne stope koje je međunarodno tržište spremno da prihvati u datom trenutku. Ne postoji osnova za neko lagodnije ponašanje ili za neko dodatno zaduživanje. Suština je da li će taj kreditni rejting uspeti da nam obezbedi neke povoljnije uslove finasiranja a to će zavisiti od raspoloživih sredstva na međunarodnom tržištu i od toga kako investitori konkretno gledaju na Srbiju“.

Prema rečima Šoškića, Srbija je poslednjih kvartala plaćala vrlo visoke kamatne stope.

„Ono što mislim da je ključno za Srbiju da obezbedi veći stepen finansijske stabilnosti, to je da pokuša da okrene finasiranje svog javnog duga više prema domaćim investitorima, da se emituju obveznice prema našim građanima, našim institucijama, po mogućstvu u našoj valuti, to je mnogo povoljnije za finansijsku stabilnost“, naglasio je.

Šoškić kaže da, ako se već zadužujemo, bolje da se zadužimo kod svojih građana.

„Koji će istovremeno kada plaćamo kamate na taj dug, dobijati prihode, dakle, taj novac ne mora da ide u inostranstvo. Mislim da bi Srbija trebalo više da se fokusira na domaće tržište, a ovaj kreditni rejting je dobra vest ali svakako ne treba prenaglašavati. Hrvatska Mađarska, Bugarska, imaju bolji rejting, ali ništa se nije desilo“, zaključio je bivši guverner NBS.