foto BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOVCiljanje inflacije kao model monetarne politike je jasno definisan i u teorijskom i u praktičnom smislu. Za njegovo uspešno sprovođenje potrebno je njegovo puno razumevanje od strane rukovodstva i službi centralne banke koja je nadležna za sprovođenje tog modela, ali i ukupne finansijske, privredne, političke, pa i najšire javnosti, kaže za Forbs Srbija ekonomista Dejan Šoškić.
Prema njegovim rečima ciljanje inflacije se uspešno sprovodi samo ako je inflacija na inflacionom cilju ili usko oko inflacionog cilja.
Svako prebacivanje ili podbacivanje u odnosu na inflacioni cilj smatra se neuspehom u kontekstu modela ciljanja inflacije. Od 2012. do danas, inflacija u Srbiji je, nažalost, dominantno van inflacionog cilja, zaključuje Šoškić.
On dodaje da naučna literatura uglavnom prepoznaje nekoliko oblasti koje su bitne, kao preduslovi, za uspešno sprovođenje ciljanja inflacije.
– Prvo i najznačajnije je institucionalna nezavisnost centralne banke u svom postupanju. Ovo, po pravilu, uključuje personalnu nezavisnost rukovodstva, najčešće u smislu odsustva političke subordiniranosti nekoj političkoj partiji. Uz to, važna je finansijska nezavisnost centralne banke, sposobnost samostalnog generisanja prihoda za sopstveno funkcionisanje i operativna nezavisnost, kao odsustvo formalnog ili neformalnog značajnog ili odlučujućeg uticaja na rad i postupanje centralne banke koji mogu dolaziti van organa same banke, najčešće politički ili drugi centri moći van centralne banke – objašnjava Šoškić i dodaje da centralna banka mora imati jak istraživački kapacitet.
– To znači razvijenu kadrovsku i tehničku infrastrukturu sposobnu za kvalitetne procene budućih kretanja inflacije i kapacitet za napredna finansijska modeliranja i puno razumevanje tzv. transmisionih mehanizama, tj. uticaja pojedinih raspoloživih instrumenata monetarne politike na buduću inflaciju u zemlji – navodi Šoškić.
Takođe, sama zemlja treba da ima solidnu ekonomsku strukturu.
To znači da ima relativno slobodno i konkurentno tržište, i da ekonomska aktivnost u zemlji nije previše osetljiva na kretanje cena pojedinih robnih grupa na primer hrana, energija i slično, ali ni na fluktuacije u deviznom kursu.
Četvrto,zemlja treba da ima zdrav finansijski sistem sa solidnom kapitalizacijom banaka i funkcionalnim tržištem hartija od vrednosti.
To uključuje, kaže Šoškić, i odsustvo visoke dolarizacije (to jeste evroizacije u slučaju Srbije), jer glavni alat u primeni ciljanja inflacije, a to je referentna kamatna stopa centralne banke, postaje manje ili više nemoćna u uslovima visoke evroizacije.
– Ako pogledamo ove teorijske preduslove nužne za uspešno sprovođenje modela ciljanja inflacije, vidimo da oni u Srbiji dominantno nisu ispunjeni. Nezavisnost centralne banke je na vrlo niskom nivou. Istraživačka sposobnost NBS nažalost pokazuje nizak kredibilitet, jer već godinama unazad projekcije buduće inflacije koje se objavljuju u Izveštaju o inflaciji NBS, retko se, gotovo nikada, ne ispunjavaju u realnosti. Evroizacija u Srbiji je i dalje najviša u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi. Uz to, rukovodstvo NBS u svojim javnim nastupima često kao da ne razume monetarni model koji zvanično sprovodi NBS. Uspeh monetarne politike u režimu ciljanja inflacije je vrlo jednostavan, pogoditi inflacioni cilj – ističe Šoškić.
Ako centralna banka pogađa svoj inflacioni cilj, ona može reći da je uspešna u sprovođenja monetarnog modela ciljanja inflacije. Ako, međutim, promašuje inflacioni cilj, kao što je nažalost slučaj već godinama unazad sa NBS, onda o nekakvom „uspehu“ u ovog modela ne može biti govora.
– U ocenama o sopstvenom radu, međutim, zvaničnici NBS često ističu kao svoj „uspeh“ stabilnost kursa. Ta stabilnost kursa, međutim, nije zvanični cilj NBS u modelu ciljanja inflacije i ona je, nažalost, direktno u suprotnosti sa važećim Sporazumom o ciljanju inflacije, gde u članu 5. eksplicitno stoji: „Vlada i Narodna banka Srbije saglasne su da Narodna banka Srbije sprovodi režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa, pri čemu se neće utvrđivati numerički ciljevi za devizni kurs“ – kaže Šoškić.
Prema njegovim rečima zvaničnici NBS ne samo da su pogrešno definisali „uspeh“ u monetarnom modelu koji zvanično sprovodi centralna banka, već godinama unazad kontinuirano ignorišu svoj neuspeh u kontekstu ciljanja inflacije.
– Taj neuspeh je, inače, jednostavan za razumevanje jer je uvek prisutan kada je inflacija van inflacionog cilja, a ona je, nažalost, od 2012. do danas dominantno van inflacionog cilja – poručuje Šoškić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
