Šoškić: Rešenje za stabilizaciju inflacije je veća poljoprivredna proizvodnja

„Važno je da poljoprivrednici dobiju podršku države na vreme, da se obezbedi stabilnost u proizvodnji i snabdevanju. Neke mere koje bi obuzdale izvoz subvencionisanih proizvoda su potpuno opravdane, jer ne treba neki drugi da ima koristi od naših proizvoda“, rekao je Šoškić gostujući na N1.

On je istakao da je američka centralna banka agresivinije krenula s podizanjem kamatnih stopa, čime je dolar postao atraktivniji u odnosu na evro, da se to odražava na Srbiju jer „sve što plaćamo u dolarima, poput energenata i nekih metala, sada poskupljuje“.

Ukazao je da će slabost evra Srbiji omogućiti da lakše održava stabilnost kursa, ali da će Evropska centralna banka (ECB) nastaviti sa rastom kamatnih stopa, što će uticati na to da će zaduživanje u međunarodnom tržištu biti skuplje i da bi stoga „trebalo ostaviti na čekanju sve grandiozne projekte koji nisu neophodni“.

Upitan da li može da da preporuke u kojoj valuti ljudi treba da štede, Šoškić je istakao da je to teško reći, jer „kad pogledate bilo koju valutu, ima mnogo neizvesnosti“.

„Nastaviće se trend pada evra, postoji vrlo ozbiljan problem sa nemačkom privredom jer je veoma zavisna od ruskih energenata, a sa druge strane imamo i fiskalne probleme u Italiji koji mogu da izazovu krizu suverenog duga u EU“, rekao je Šoškić.

Istakao je da ako se sankcije Rusiji nastave, negativni privredni efekti će biti mnogo veći na Evropu nego na Ameriku, koja ima vlastite resurse energije i nezavisnost u proizvodnji hrane.

„Istovremeno, ako su u pitanju dolar i evro, podizanje cene dolara kroz rast kamatne stope ne utiče samo na Ameriku, već i na zemlje u razvoju koje se zadužuju u dolarima“, rekao je Šoškić.

Dodao je da u Evropi postoje zemlje sa već velikim kamatnim stopama, koje njihovo dodatno podizanje neće moći da prate, posebno Italija, treća ekonomija u Evropskoj uniji, jer ima i veliki javni dug u donosu na BDP.

To je sve, prema njegovoj oceni, razlog zbog kojeg je ECB oklevala sa podizanjem kamatnih stopa.

Naveo je da će, ako centralne banke budu ostavljene da rešavaju inflaciju, biti „bolno“ po privredni rast i zaposlenost i da je rešenje da vlade podstaknu „proizvodnju elemenata koji nedostaju, na primer hrane“.

„Ako se želi rešiti ova inflacija, to mora biti posledica sinhronizovane ekonomske politike gde je monetarna politika samo jedan deo. Problem za Evropsku centralnu banku je različitost privreda članica i stepena uticaja sankcija Rusiji na pojedine zemlje. Trenutni stepen zaduženosti zemalja u EU je takođe različit“, rekao je Šoškić.

Ukazao je da nema jedinstvenog rešenja ni jedinstvenog stava u EU kako koristiti instrumente ECB, a na pitanje da li pad evra dovodi do još veće inflacije, odgovorio je potvrdno.

„Ako imate cenu energenata, hrane, đubriva, koja se formira u dolarima na međunarodnim tržištima i ako istovremeno imate rast vrednosti dolara, onda će za Evropljane sve to poskupeti. A onda bi reakcija ECB morala da bude još drastičnija. Ako ekonomija EU bude osuđena da plaća znatno višu cenu energenata (zbog sankcija Rusiji) neće moći da budu konkurentna u odnosu na Kinu, Indiju i neke druge zemlje. Oni to verovatno znaju, ali me čudi da to ne uvažavaju u većoj meri“, istakao je Šoškić.

Prema njegovim rečima, ispostavilo se da su sankcije zapravo samo ojačale Rusiju, koja sada ima „neuporedivo veći suficit nego ranije“.

„Iako im je izvoz opao, zarađuju više od izvoza energenata i hrane koja je poskupela, a sa druge strane imaju manje izdatke jer ne kupuju robu iz Evrope“, rekao je Šoškić i istakao da je ključna stvar što pre obuzdati rat i stradanja u Ukrajini.