Spajanje Unikredita i Sosijetea stvorilo bi najveću banku u Srbiji

Pozivajući se na neimenovane izvore londonski list tvrdi da je prvi čovek Unikredita Žan Pjer Mustije zainteresovan za spajanje, kao i da top menadžment Sosijete ženerala takođe razmatra ovu ideju. Doduše, ni jedna ni druga banka juče nisu potvrdile ove spekulacije. U Sosijeteu su rekli da nije bilo nikakve diskusije na bordu direktora povodom ujedinjavanja sa Unikreditom.

Ono što je za Srbiju važno je da bi spajanjem ove dve banke na našem tržištu dobili najveću banku po aktivi, mada ne i po kapitalu. Unikredit je u Srbiji treća po veličini sa učešćem od 10,76 odsto, a Sosijete ženeral četvrta sa 8,54 odsto tržišta. Ukoliko bi zanemarili sinergetske efekte spajanja, njihova zajednička aktiva bi dostigla skoro 5,5 milijardi evra, čime bi prevazišli Intezu koja ima aktivu od 4,77 milijardi evra. Ove dve banke na kraju 2017. imale su ukupno kapital od 926 miliona evra, a ostvarile su dobit od ukupno 104,4 miliona evra.

U regionu Centralne i Istočne Evrope već nekoliko meseci kruže glasine o tome da se Sosijete ženeral povlači sa ovog tržišta. I mada nema potvrde, nije bilo ni demantovanja ovih spekulacija. S druge strane, prošlogodišnje preuzimanje Splitske banke, članice Sosijete ženeral grupe, od strane mađarske OTP banke samo je podgrejalo sumnje o odlasku Francuza. Takođe, OTP je nastavila kupovinu, pa je krajem prošle godine kupila i Vojvođansku banku u Srbiji, a rukovodstvo mađarske banke ne propušta priliku da napomene da je zainteresovano za dalje akvizicije.

Na evropskom nivou, spajanjem Unikredita i Sosijete ženerala nastala bi superbanka koja bi po veličini mogla da se meri i sa engleskom HSBC bankom i francuskom BNP Pariba. Imali bi aktivu od preko dve hiljade milijardi evra. Inače mereno veličinom aktive Sosijete je na kraju prošle godine bila sedma po veličini evropska banka sa 1,27 biliona evra, dok je Unikredit 11. sa 835 milijardi evra. Međutim, berza kaže drugačije, pa je po tržišnoj kapitalizaciji sa 32,5 milijardi evra Unikredit ispred Sosijete ženerala čiju vrednost berza određuje na 30,8 milijardi evra.

Priče o ovom spajanju imaju i dodatnu pozadinu lične prirode. Žan Pjer Mustije, predsednik izvršnog odbora Unikredit banke, bio je svojevremeno šef investicione banke Sosijete ženerala i kandidat za prvog čoveka ove banke, ali je morao da napusti Sosijete nakon što je sud rekao da snosi deo odgovornosti za transakcije jednog od svojih trgovaca DŽeroma Kervijela, koji je 2008. godine napravio gubitke banci od 4,9 milijardi evra. Sosijete ženeral ima i problem u top menadžmentu nakon što je prošle godine Didije Valet, zamenik prvog čoveka francuske banke, morao da napusti banku zbog afere sa nameštanjem libora. Na ovaj način je prvi čovek Sosijetea Frederik Aude ostao bez očekivanog naslednika.

S druge strane, Unikredit banka je prošle godine u procesu restrukturiranja prodala portfolio nenaplativih kredita od čak 17,7 milijardi evra, uglavnom američkim investicionim fondovima. Takođe je prikupljeno nešto više od 13 milijardi evra na međunarodnim finansijskim tržištima.

Inače u finansijskim krugovima se govori i o ponudi Unikredita za preuzimanje Komercbanke, druge po veličini banke u Nemačkoj iza Dojče banke, ali su Nemci ovu ponudu glatko odbili.

Upućeni kažu da bi neki konkretniji koraci oko spajanja dve banke mogli da se očekuju tek za godinu dana, posebno s obzirom na izbor nove desničarske vlade u Italiji. Već se pokrenulo pitanje gde bi bilo sedište banke, u Parizu ili Milanu.

S druge strane, gigantske američke i azijske banke dominiraju svetskim finansijskim tržištima. Na listi najvećih po aktivi prve su četiri kineske, zatim slede američke i japanske banke. Ako se izuzmu britanska HSBC u prvih deset banaka na svetu nalaze se samo dve evropske banke i to obe francuske, BNP Pariba na osmom i Kredi Agrikol na 10. mestu. Zato su sve češće spekulacije o spajanjima i ukrupnjavanjima evropskih banaka.