Spas u državnom okrilju

Delegacija sindikata Metal sistema i čelnici Ministarstva ekonomije usaglasili su protokol o rešavanju zahteva zaposlenih u Fabrici lanaca koji bi, kako je najavljeno, danas trebalo da bude potpisan. Protokolom je predviđeno poništenje privatizacjie i privremeno podržavljenje kapitala Metal sistema, odnosno sve tri fabrike koje posluju u sastavu te firme. Dogovoreno je, takođe da Metal sistemi, koji će u međuvremenu biti restrukturirani, ostanu u državnom vlasništvu do pronalaženja novog kupca, ili kupaca za proizvodne celine i poslovni prostor tog preduzeća.

Protokolom je predviđeno i da država u narednom periodu obezbedi uslove za nastavak proizvodnje i poslovanja Metal sistema. Najavljena je i izrada socijalnog programa za sve one radnike Fabrike lanaca i drugih celina Metal sistema koji žele dobrovoljno da napuste firmu. Država će radnicima isplatiti decembarske plate dok zaposleni u Metal sistemima s druge strane neće insistirati na isplati onih sedam zaostalih zarada jer se nadaju da sporazum sa državom otvara nove perspektive njihovoj fabrici. Kako saznajemo, vlasnik Metal sistema Dragoljub Radulović, prihvatio je predlog da država postane većinski vlasnik kapitala tog preduzeća.

Upućeni tvrde da je država u poslednji čas spasila ono što se u Metal sistemima moglo spasiti. Procenjuje se, ipak, da je podržavljenjem Metal sistema pronađeno rešenje za dva preduzeća te firme – Fabriku krupnih lanaca i Zastava-Procesnu opremu, a da Fabrici mašina čija je proizvodna oprema rasprodata i u kojoj je deo poslovnog prostora zakupila austrijsko-nemačka kompanija Vaker nojzen, spasa nema. U sindikatu Metal sistema naglašavaju da je zahvaljujući postigntom dogovoru sačuvano 300 radnih mesta. Sindikalci veruju da će u tim firmama, pre svega u Fabrici krupnih lanaca, ukoliko to preduzeće nađe pouzdanog inostranog strateškog partnera a zainteresovanih ima, biti i novih radnih mesta, te da će se kragujevačka „lančara“ u dogledno vreme vratiti na staze stare slave. Da li će tako i biti ostaje da se vidi. U ovom trenutku izvesno je da se ovaj protest doživljava kao borba radnika protiv neodgovorne i korumpirane države i nesavesnih vlasnika a za spas fabrike, kojoj ni pre privatizacije nisu „cvetale ruže“ ali koja je sada dovedena na ivicu propasti. Situacija u Fabrici krupnih lanaca u Kragujevcu je manje-više već viđena priča o tranziciji na srpski način u kojoj su radnici jedini gubitnici.

Postupak privatizacije kragujevačke industrije „Filip Kljajić“ koja je do početka devedesetih prošlog veka, 80 odsto proizvodnje galovih i tehničkih lanaca izvozila u više od 60 zemalja, ostvarujući devizni priliv veći od 25 miliona američkih dolara, pokrenut je 2002. kad je preduzeće najpre na tenderima, a zatim i na aukcijama nuđeno u celini. Za kompletnu industriju „Filip Kljajić“ zainteresovanih kupaca nije bilo, ali je za Fabriku krupnih i sitnih lanaca bila zainteresovana francuska kompanija Sedis. Fabrika lanaca nije prodata Francuzima zbog opstrukcije ostalih celina „Filipa Kljajića“. Posle toga država je odlučila da tu kragujevačku industriju restrukturira, odnosno da je podeli na pet celina – četiri proizvodne i društveno preduzeće „Filip Kljajić“ koje nije imalo nikakvu imovinu niti zaposlene osim direktora. Od četiri proizvodne celine „Filipa Kljajića“ prva je (u avgustu 2007) privatizovana Fabrika mašina, alata i opreme, koju je kupila firma Tehnika Tankosić iz Čačka. Ne dugo posle privatizacije počela je rasprodaja proizvodne opreme Fabrike mašina i alata, dok su u Zastavi montažne trake sve češće zaustavljane zbog obustavljenih isporuka gotovih automobilskih sedišta. Saznaje se da u toj fabrici još uvek traje istraga nadležnih državnih organa vezana za poslovanje te firme. Privatna firma Metal sistemi koja je u julu 2008. već bila kupila Fabriku krupnih lanaca u aprilu 2009. od Tehnike Tankosić otkupila je i Fabriku mašina, alata i opreme, a u međuvremenu je postala i vlasnik Zastavine firme Procesna oprema. Proizvodnu celinu „Filipa Kljajića“ za proizvodnju transportnih i skladišnih sistema, u oktobru 2007, kupio je austrijsko-srpski konzorcijum Sport gejms dok je Fabriku sitnih lanaca, u martu 2008, kupio bugarski biznismen Angel Hristov, vlasnik remontno-tehničke baze u Perniku. Većina radnika te fabrike ubrzo posle privatizacije prebačena je u novoformiranu firmu Balkan erma, kako bi se, tvrde sindikalci, izbegle obaveze iz kolektivnog ugovora koji je bio sastavni deo kupoprodajnog ugovora za Fabriku sitnih lanaca. U toj fabrici osnovana je i firma Veriga grup, čiji je vlasnik takođe bugarski državljanin. Deo Fabrike mašina, alata i opreme izdat je austrijsko-nemačkom konzorcijumu Vaker nojzen još u vreme dok je vlasnik te fabrike bila firma Tehnika Tankosić. U sindikatu Fabrike krupnih lanaca kažu da je kriza u toj firmi nastala odmah posle privatizacije. S tim u vezi navode da je pre promene vlasničke strukture vrednost proizvodnje premašivala 100.000 evra mesečno (nešto više od milion evra godišnje), dok je lane godišnja proizvodnja krupnih lanaca vredela tek 87.000 evra.

Dug premašio 14 miliona evra

U sindikatu Metal sistema tvrde da ukupan dug svih fabrika te firme premašuje14 miliona evra, što je znatno više od sume koju je vlasnik Metal sistema Dragoljub Radulović platio prilikom kupovine. Vlasniku Metal sistema u martu ove godine iz Republičkog fonda za razvoj odobren je namenski kredit od oko 3,5 miliona evra za završetak započetih fabričkih pogona u krugu nekadašnje industrije „Filip Kljajić“ za oživljavanje proizvodnje lanaca i za izmirenje obaveza prema radnicima. U sindikatu kažu da je izgradnja proizvodnih pogona daleko od završetka, niti je proizvodnja pokrenuta, naprotiv. Ističu i to da je od licitacijske prodaje svih celina „Filipa Kljajića“ inkasirano oko pet miliona evra i da su polovinom te sume najpre namirene poslovne banke a da su radnici ostali kratkih rukava.