Zastava oružje je sredinom minule sedmice potpisala ugovor o izvozu na Bliski istok automatskih pušaka, puškomitraljeza, mitraljeza, teških mitraljeza „kojot“, snajpera „crna strela“ i drugog pešadijskog naoružanja, vredan 64 miliona dolara.
Reč je o najvećem pojedinačnom izvoznom aranžmanu kragujevačkih oružara, realizovanom u prethodnih tridesetak godina, koji garantuje maksimalnu uposlenost kapaciteta sve do sredine 2019. Zastavina fabrika oružja je za ovu godinu ugovorila izvoz u više od 40 zemalja širom sveta, pešadijskog naoružanja, te lovačko-sportskog i oružja za ličnu odbranu, koji će doneti devizni priliv od 55 miliona dolara… Uz sve to, Vlada Srbije je najavila da će uskoro u domaću vojnu industriju investirati oko 43 miliona evra, od čega je 9,7 miliona evra namenjeno Zastavi oružju. Menadžmentu te fabrike je posle kupovine Zastava kovačnice, novi predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao dodatnih tri miliona evra. Osim toga, oružari ovih dana pregovaraju sa francuskom kompanijom Trigano, koji ovde proizvodi priključna vozila, o prodaji pogona „Sivi dom“, koji su Francuzi zakupili. Trigano nudi oko 2,3 miliona evra, i ako Nadzorni odbor fabrike oružja prihvati ponudu, novac će, kažu u Zastavi, biti uložen u izgradnju pogona površine 4.000 kvadrata, dok bi investicija Vlade bila iskorišćena za kupovinu savremene proizvodne opreme.
Sudeći prema svim ovim pokazateljima moglo bi se zaključiti da Zastavi oružju „cvetaju ruže“. Ali, realnost nije tako ružičasta. Nije tajna da vodeća preduzeća Odbrambene industrije Srbije (OIS), pa i poslovanje Zastave oružja, opterećuju neizmirene poreske obaveze prema državi i lokalnim samoupravama. Tako, recimo, dug Zastave oružja, koja je najveći poreski dužnik među državnim firmama, premašuje deset milijardi dinara. Istine radi, treba podsetiti da je Zastava oružje, kao i druge vojne fabrike, prestala, uz prećutnu saglasnost Vlade Srbije, da plaća poreze, doprinose i druga davanja državi i lokalnoj samoupravi, 2003. godine. Dajući im šansu da ne izmiruju redovno svoje poreske obaveze, država je nastojala da fabrikama vojne industrije, Slobodi i Zastavi pre svih, omogući da se oporave od razornih posledica međunarodnih sankcija pod kojima je domaća namenska proizvodnja bila od 90-ih godina prošloga veka, pa do sredine prve decenije novog milenijuma. Vlada Srbije je, podsetimo, 2013. donela odluku o konverziji poreskih dugova fabrika vojne industrije u državni ulog u njihovom kapitalu. Usvojen je i zaključak, kojim se lokalnim samoupravama sa namenskom industrijom, sugeriše da nenaplaćena potraživanja konvertuju u kapital u tim fabrikama…
Gradsko veće u Kragujevcu je 17. marta ove godine odlučilo da iskoristi tu mogućnost, pa je usvojilo zaključak kojim se ukupan dug Zastave oružja (sa kamatama) od 2,8 milijardi dinara prema gradu, konvertuje u kapital lokalne samouprave u toj fabrici. „Jedino što možemo je da upišemo udeo u vlasništvu Zastave oružja, pri čemu se otvara mogućnost da te akcije, ukoliko postoji saglasnost drugih državnih preduzeća, grad Kragujevac kompenzuje za dug koji ima kod Energetike (toplotnom energijom snabdeva više od 22.000 stanova, privrednih objekata, zdravstvenih, obrazovnih i drugih ustanova u gradu) i Elektroprivrede Srbije“, rečeno je, između ostalog, prilikom usvajanja zaključka Gradskog veća. Zaključak kragujevačke gradske uprave, međutim, još nije realizovan. Najverovatnije zbog toga što se čeka da i Vlada Srbije započne konverziju svojih potraživanja u vlasnički ulog u Zastavi i ostalim vojnim fabrikama. Država je, inače, već odavno većinski vlasnik svih preduzeća Odbrambene industrije Srbije, a konverzijom njihovih potraživanja u kapital, postala bi stopostotni „gazda“.
Ono što se nezvanično može saznati jeste da je postupak konverzije pokrenut, i da bi mogao da bude okončan u drugoj polovini godine. Početkom jeseni, najverovatnije. Ono što je, takođe nepoznanica jeste sudbina Nacrta zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme kojim je predviđena delimična privatizacija fabrika namenske proizvodnje, i to novcem inostranih investitora, pri čemu bi država zadržala većinski paket, odnosno 51 odsto akcija. Menadžmenti vojnih fabrika i stručna javnost slažu se u konstataciji da je dokapitalizacija namenske industrije dobrodošla, pošto bi to doprinelo modernizaciji vojnih fabrika, a time i kvalitetu njenih proizvoda koji moraju da izdrže utakmicu na sve probirljivijim svetskim tržištima. Ali problem je što Nacrt zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme i dalje čami u fiokama nadležnih u Ministarstvu odbrane.
Država ne oprašta potraživanjaNesporno je da je država, i to mimo važećih zakonskih propisa, dala povlašćen položaj domaćoj vojnoj industriji, što je sudeći prema izvoznim rezultatima Zastave, Prvog partizana, „Milana Blagojevića“… u prethodnih nekoliko godina, ipak, bila dobra strategija. Ali, nije zaboravila svoja potraživanja. Naprotiv, Zastava na ime poreza i doprinosa državi i gradskoj upravi, duguje više od deset milijardi dinara, što predstavlja veliki balast na plećima kragujevačkih oružara. Tim pre što 60 odsto tog duga čine kamate, koje od početka 2015, od kada ova fabrika redovno izmiruje obaveze, „jedu“ dobit iz poslovanja.
Prebijanje dugova’]
Država bi deo duga Zastava oružja mogla da nadomesti naplatom potraživanja koje ta fabrika ima prema pojedinim državama iz nekadašnjeg Pokreta nesvrstanih. Podsećanja radi, Zastava je u vreme SFRJ bila glavni snabdevač oružjem tih zemalja čiji osnovni dug, kako se procenjuje, iznosi oko 26 miliona dolara, ali je zbog pripisanih kamata, višestruko uvećan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
