Spas u udruživanju sitnih farmera u zadruge

Ne možemo se pohvaliti ni visokim stepenom mlečnosti koji se u Evropskoj uniji kreće u proseku oko 6.000 litara po grlu, a u Srbiji samo oko 2.500 litara. Situacija nije ništa bolja ni ako se pravi poređenje prema hektaru obradive površine – u Srbiji se dobija samo 271 litar mleka, a u EU čak 960 litara. Očigledno je, dakle, da godinama ništa nije urađeno kako bi se sprečilo ruiniranje stočarske proizvodnje pa se, nekako logično, nameće pitanje da li će povećanje premije sa 1,5 na četiri dinara za litar otkupljenog mleka (proizvođači traže pet dinara) sprečiti sunovrat ili je reč o gašenju požara.

– Ako me pitate da li će premija od četiri dinara srediti situaciju, moj odgovor je – neće. Ali na kratak rok ova mera trebalo bi da mleko iz sive zone, odnosno ono koje se prodaje na pijacama i nalazi se van sistema PDV-a i zdravstvene kontrole, ubaci u legalne tokove što dalje znači više sirovina za mlekare, a krajnji ishod je više mleka na tržištu. Kad je reč o dugoročnim efektima, mi smo na osnovu analize stanja u oblasti mlečnog govedarstva ponudili inicijativu, odnosno paket mera koje, osim premija za mleko podrazumevaju i regres za prvotelke. Poseban akcenat stavili smo na razvojni mehanizam ove vrste podsticaja s obzirom na to da su do sada isti iznos premija dobijali kako farmeri koji proizvode 1.000 litara mleka po kravi godišnje tako i oni čija proizvodnja premašuje, recimo, 7.000 litara. Drugi problem je što više od 60 odsto proizvođača ima do tri krave što je takođe neprihvatljivo, pa smo predložili da se stimuliše ukrupnjavanje. Tražićemo da se ta naša inicijativa usvoji kao dokument, odnosno da u nekom narednom periodu preraste u zakon jer želimo da se sistemski, i na duži rok, reše problemi u stočarstvu. Želimo, takođe, da se stavi tačka na eksperiment in vivo kojem su proizvođači mleka u prethodne tri godine bili izloženi – kaže za Danas Ljubiša Jovanović, predsednik Udruženja proizvođača mleka.

Kao ilustraciju nedomaćinskog ponašanja države prema farmerima naš sagovornik navodi podatak da je 2006. godine, kada je kurs bio na nivo od 80 dinara za evro, za govedarstvo iz agrarnog budžeta izdvajano 3,4 milijarde dinara, a 2009. tek nešto više od 400 miliona. Jovanović ukazuje i na činjenicu da je do sada premija bila dostupna isključivo malim individualnim farmama (do 100 krava), i to pod uslovom da vlasnici tih farmi plaćaju penzijsko i invalidsko osiguranje (podaci govore da je taj uslov ispunjavalo tek oko 28 odsto farmera), dok veliki proizvođači, odnosno pravna lica, nisu imali pravo na tu vrstu stimulansa. Inicijativa ove grupe proizvođača mleka okupljenih u Udruženje, koji do sada nisu imali nikakvu državnu podršku, urodila je plodom, ali je i dalje otvoreno pitanje da li će zahvaljujući povećanju premije količina otkupljenog mleka porasti. Prema proceni Vojislava Stankovića, analitičara Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije, ostaće na istom nivou, dok na nešto bolji položaj mogu da računaju samo oni proizvođači koji su već uključeni u otkup (oko 800 miliona litara) mleka. Imajući u vidu činjenicu da se proizvodnja projektovana za ovu godinu kreće oko 1,4 milijarde litara to znači da značajne količine mleka nisu obuhvaćene premijom. Uz konstataciju da Ministarstvo poljoprivrede nije ništa učinilo na planu ukrupnjavanja proizvodnje i podizanja kvaliteta mleka Stanković ističe da je ključ za rešavanje ovog problema u oživljavanju zadrugarstva

– Činjenica je da Srbija, uprkos smanjenju broja krava, raspolaže dovoljnim količinama sirovog mleka, ali bi izlaz iz ovog ćorsokaka trebalo potražiti u organizovanju sitnih proizvođača u zadruge. U Danskoj se, recimo, kompletna proizvodnja sirovog mleka odvija kroz ovaj vid organizovanja gde sitni proizvođači imaju i sopstvenu mlekaru. Strepnje da bi takva mlekara mogla da bude monopolista na tržištu nisu opravdane, važno je samo da je sistem dobro uspostavljen. Drugim rečima, mlekara je u vlasništvu zadrugara pa se ne postavlja pitanje otkupne cene već proizvođači dobijaju akontaciju za isporučeno mleko, a na kraju godine učestvuju u raspodeli dobiti. U Evropskoj uniji se, proizvodnjom sirovog mleka, bavi 955.000 farmi pri čemu je čak 62 odsto sitnih proizvođača čija proizvodnja ne premašuje 100.000 litara mleka godišnje. Zanimljivo je, takođe, da se 52 odsto otkupa mleka odvija preko zadružno organizovanih farmera – naglašava Stanković i dodaje da bi stočarstvo trebalo da dobije značajnije mesto u agrarnoj politici.

Kao argument za tvrdnju da biljna proizvodnja ne bi smela da ima dominantnu poziciju u agrarnom budžetu on ukazuje na činjenicu da se preko stočarstva zatvaraju i ciklusi biljne proizvodnje što znači da bi indirektno, preko stočarske, bila subvencionisana i biljna proizvodnja, „na koju, sasvim neopravdano, usmereno čak četiri petine subvencija“. Stanković upozorava da je situacija s mlekom slična i u drugim zemljama u okruženju pa bi, ukoliko bi se poseglo za uvozom, to mleko bilo skupo. „Zato bi rešenje trebalo potražiti u povećanju broja mlečnih krava i steonih junica, ali i u podizanju nivoa potrošnje mleka koja u Srbiji iznosi tek oko 83 litra po glavi stanovnika što je znatno ispod evropskog proseka koji se kreće oko 245 litara“. Milan Prostran, sekretar Odbora za agrar PKS, izražava uverenje da će širenje lepeze korisnika podsticajnih sredstava rezultirati većom ponudom mleka, ali se takođe nada da će u narednoj godini premija biti pet dinara.

– Veoma je važno da se već početkom godine, odnosno odmah po usvajanju budžeta, zna na koji iznos premije proizvođači mogu da računaju. Ovo je utoliko važnije ako želimo da budemo konkurentni sa proizvođačima u okruženju, ilustracije radi u Hrvatskoj premija za kravlje mleko iznosi osam evrocenti a za kozje i ovčje čak 14 evrocenti. Osim toga, trebalo bi stimulisati proizvođače da isporučuju sirovo mleko ekstra klase utoliko pre što je dogovoreno da otkupna cena bude 32 dinara po litru. Za razliku od tržišta EU gde dominira mleko ekstra kvaliteta koje je tamo najskuplje, kod nas je ta vrsta zastupljena samo 40 odsto, a u Hrvatskoj čak 80 odsto. Nedavno sam razgovarao sa predstavnicima jedne italijanske firme koji su zainteresovani za ulaganja u mlekarstvo i njima nikako nije jasno zašto je kod nas dugotrajno mleko skuplje od svežeg kad potrošači u Evropi nerado kupuju mleko tretirano na visokim temperaturama. Zbog toga što je kod nas sveže mleko jeftinije od dugotrajnog Italijani su procenili da im se ne isplati da uđu u taj biznis – komentariše Prostran i naglašava da se ova priča ipak svodi na potrebu investiranja u mlečno govedarstvo, odnosno u nabavku visokosteonih junica, i ta namera države trebalo bi da bude ugrađena u budžet za 2011.

I prerađivači dele stav sagovornika Danasa da je odluka države da poveća premiju na četiri dinara dobar potez. Sonja Stojanović, tehnički direktor Mlekare Granic, koja dnevno otkupi oko 40.000 litara mleka, kaže da je problem u tome što sitni proizvođači ne mogu da ostvare pravo na premiju koja je uslovljena količinom mleka, „a ako imaju manji broj grla logično je da ne mogu da ostvare propisanu količinu koja je donedavno iznosila oko 4.000 litara po kvartalu, što ih stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na veće proizvođače“.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu da je rebalansom budžeta za 2010. za agrar predviđeno 650 miliona dinara dodatnih sredstava, što je znatno manje od traženih milijardu i 270 miliona dinara. Podsećaju, takođe, da su u 2010, za podizanje kvaliteta genetskog potencijala u stočarstvu, predviđena podsticajna sredstva (po grlu) čiji se iznos kreće u rasponu od 3.000 dinara (za kvalitetne ovce i krmače) do 12.500 dinara (za kvalitetne krave). U Ministarstvu poljoprivrede ukazuju i na investicije za podizanje proizvodnje mleka i mesa u maksimalnom iznosu od sedam miliona dinara koje su namenjene poljoprivrednicima, vlasnicima gazdinstava. Ta sredstva se mogu koristiti za izgradnju objekata za držanje mlečnih krava pod uslovom da u momentu realizacije investicije kapacitet objekata iznosi minimalno 20 i maksimalno 100 krava. Na iznos od sedam miliona dinara mogu da računaju i farmeri koji novac žele da ulože u rekonstrukciju staja kao i u izgradnju objekata za mužu i skladištenje mleka, dok je za nabavku oprema za mužu i hlađenje mleka kao mehanizacije za silažu predviđeno do četiri miliona dinara podsticajnih sredstava. Poljoprivrednici mogu da konkurišu i za novac namenjen nabavci nove mehanizacije za pripremu, rukovanje i distribuciju stočne hrane kao i opreme za transport mleka na farmi zašta je predviđeno maksimalno dva miliona dinara.

U resornom ministarstvu tvrde da krivca za nestašice mleka treba tražiti u velikoj koncentraciji otkupa i proizvodnje mleka u nekoliko kompanija, pri čemu Denjub fud grupa ima monopolski položaj. „To je u velikoj meri doprinelo da otkupna cena mleka bude najniža u regionu dok je cena sterilisanog mleka najviša. Imajući ovu činjenicu u vidu nesumnjivo je da veliki udeo u nestašici mleka imaju i prerađivači koji su svojim nedomaćinskim ponašanjem i destimulacijom proizvođača u kriznim vremenima doveli do smanjenja proizvodnje“, naglašavaju u tom ministarstvu. Predstavnici Udruženja proizvođača mleka Srbije dogovorili su se sa kompanijom Imlek da otkupna cena sirovog mleka ekstra klase u novembru i decembru bude 32 dinara za litar, dok bi u 2011. otkupna cena trebalo da se dogovara kvartalno i da se usklađuje sa najboljim evropskim prosekom. Sudeći prema procenama analitičara snabdevanje tržišta mlekom trebalo bi da bude normalizovano krajem prvog kvartala sledeće godine.

Podsticaji

Izmenom i dopunom Uredbe o uslovima i načinu korišćenja premije za mleko precizirano je da se iznos premije podigne na četiri dinara po litru predatog mleka. Pravo na premiju imaju proizvođači (kako fizička tako i pravna lica) koji u toku jednog kvartala mlekarama predaju minimum 3.500 litara. U Ministarstvu poljoprivrede ističu takođe da je farmerima koji odluče da kupe novo stado na raspolaganju i 30 do 40 odsto bespovratnih sredstava. To praktično znači da od kupljenih 10 krava, Ministarstvo finansira nabavku tri, odnosno četiri krave.