Spasa nam nema, zaduživati se moramo

Tako je odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda dostigao nivo od 57,5 odsto, a sudeći prema procenama Fiskalnog saveta, do kraja 2012. premašiće 60 odsto (neki od analitičara tvrde da će dostići 66 odsto), što je znatno iznad zakonom utvrđene granice od 45 odsto. Sudeći prema podacima Uprave za javni dug, na povećanje zaduženosti najviše je uticalo reotvaranje evroobveznice u iznosu od milijardu dolara sa rokom dospeća u septembru 2021. godine. Srbija se u oktobru, kroz hartije od vrednosti denominovane u dinarima, zadužila za 21,57 milijardi, a kroz hartije denominovane u evrima za još 47,66 miliona. Dodatni balast na nejakim plećima države bilo je servisiranje dospelih obaveza, pri čemu se, kao najveće stavke, izdvajaju otplata hartija od vrednosti denominovanih u evrima od 272,15 miliona, zatim obaveze prema Londonskom klubu od 51,11 miliona evra, kao i kredit za reprogram EU od 45,95 miliona. Na tom spisku našli su se i otplata kredita Sosijete ženeral banke od 6,35 miliona, kao i izmirivanje obaveza prema Međunarodnoj agenciji za razvoj od 4,49 miliona evra.

Smešteno u kontekst te, reklo bi se, nepodnošljive lakoće zaduživanja, veoma ambiciozno zvuči Fiskalna strategija za 2013. godinu sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu, koju je je vlada usvojila prethodne sedmice, a kojom se definišu osnovni ciljevi i smernice u sprovođenju ekonomske i fiskalne politike za naredne tri godine. Strategijom se za narednu godinu predviđa umereni rast bruto domaćeg proizvoda od dva odsto, dok bi 2014. rast trebalo da dostigne 3,5 odsto, a 2015. godine četiri odsto. Jedan od ciljeva najavljene politike jeste i snižavanje fiskalnog deficita sa 6,1 odsto na 3,6 odsto, a 2015. na jedan odsto. Odnos javnog duga i BDP-a trebalo bi da se sa 65,2 odsto spusti na 58,4 odsto u 2015. godini. Jedna od pretpostavki na kojima je bazirana percepcija ekonomskog rasta jeste i povećanje izvoza, pri čemu se, očigledno, zanemaruje činjenica da je evrozona, kao glavni spoljnotrgovinski partner Srbije, već duboko zagazila u recesiju.

– Nema šansi da će javni dug biti smanjen. Naprotiv, Srbija će se naredne godine dodatno zadužiti. Ali, moguće je usporiti tempo rasta javnog duga, što bi samo po sebi bio veliki uspeh imajući u vidu kako se do sada ponašala naša država, koja se lako, i na razne strane, zaduživala. Mada, s druge strane, problem i nije toliko u zaduživanju, već u neracionalnoj potrošnji pozajmljenih sredstava. Nerealna su i očekivanja da će se izvoz normalno odvijati, jer nisu realna očekivanja da će Evropa, u toku naredne godine, izaći iz recesije. To praktično znači da na tržište zemalja evrozone nećemo moći da plasiramo onoliko robe koliko bismo želeli. A bez izvoza nema ni ekonomskog rasta – komentariše za Danas Mihailo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).

On smatra da je jedina nada agrarni izvoz koji bi trebalo da bude veći nego ove godine „jer, malo je verovatno da ćemo dve godine zaredom imati tako loše vremenske prilike koje negativno utiču na prinose. Prema tome, ako 2013. bude na nivou prosečnih godina, onda ćemo imati višak poljoprivrednih proizvoda koje ćemo moći da izvezemo“. Na pitanje u kojoj meri će najavljeni izvoz gotovo kompletne proizvodnje Fijatovih automobila na evropsko i američko tržište popraviti, prilično anemičnu, izvoznu sliku Srbije, naš sagovornik kaže da je to moguće, ali ukazuje i na činjenicu da će automobili biti ponuđeni najpre kupcima u Italiji, a zatim i onima u drugim evropskim zemljama, koji se takođe suočavaju sa padom kupovne moći. Komentarišući kurs dinara Crnobrnja podseća da je i do sada kurs bio nerealan posmatrano sa stanovišta podsticanja izvoza, kao i da izvoznici sigurno ne mogu biti zadovoljni korekcijom kursa sa 118 na 112 dinara za evro.

Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka, upozorava da bi situacija, kad jer reč o odnosu javnog duga i BDP-a, bila još alarmantnija kad bi se u toj računici primenjivao realni kurs dinara prema evru. On tvrdi da je posle dodatnih milijardu dolara, koliko je dobijeno prodajom državnih obveznica, čak 90 odsto javnog duga u devizama, uključujući i staru deviznu štednju, i da se, zbog toga što se dug množi sa kursom od 110, ili 115 dinara za evro, pri čemu se bruto domaći proizvod izražava u tekućim cenama, dobija manji iznos. Uz konstataciju da se sva mudrost onih koji bi trebalo da brinu o interesu države svodi na uzimanje kredita gde god je to moguće, Kovačević procenjuje da bi, realno, rastu BDP-a mogla da doprinese poljoprivredna proizvodnja i, delimično, Fijatov izvoz. To će, međutim, biti skroman rast jer je izvoz Fijatovih automobila baziran na uvoznim komponentama, a ne na domaćoj proizvodnji. Slična je situacija i sa eventualnim izvozom čelika pod uslovom, naravno, da proradi železara u Smederevu.

Da se na izvoz, kao svojevrsni vetar u leđa planu finansijske konsolidacije, baš i ne može mnogo računati, na to ukazuju i rezultati spoljnotrgovinske razmene za devet meseci prema kojima je vrednost izvoza ostvarenog u periodu januar-septembar 2012. beleži pad sa 8,8 milijardi dolara, koliko je registrovano u istom periodu lane, na 8,2 milijarde. Problem sa kojim će srpski izvoznici morati da se uhvate u koštac ukoliko žele bolju poziciju na svetskom tržištu jeste i niska konkurentnost proizvoda – najbolji pokazatelj koji potkrepljuje tu konstataciju jeste obim spoljnotrgovinske razmene, koja je u prva tri kvartala 2011. iznosila 23,4 milijarde dolara, da bi ove godine pala na 22 milijarde, što je za 5,9 odsto niža vrednost

– Pošto je gotovo izvesno da do povećanja tražnje na domaćem tržištu neće doći, što zbog pada standarda građana, što zbog povećanja nezaposlenosti, to su s razlogom sve ambicije usmerene ka inostranom tržištu, gde se očekuje trend rasta tražnje pre svega za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, čije su cene i sada relativno visoke. Mi, recimo u Rusiju, možemo da izvezemo ogromne količine voća i povrća, pa bi tu šansu trebalo iskoristiti. Ali u drugim segmentima, ne računajući automobilsku industriju, teško da se možemo nadati nešto većem plasmanu proizvoda. Ta opaska se naročito odnosi na tržište evrozone, gde mnoge zemlje uvode razne vancarinske barijere samo da bi se zaštitile. Povećanju izvoza naruku ne ide ni aktuelni valutni kurs koji destimuliše izvozno orijentisana preduzeća. Podaci govore da je 2008, 2009. i u prvoj polovini 2010, kada je kurs bio korigovan, zabeležen vidan oporavak izvoza. Prema tome, valutni kurs ne bi trebalo veštački održavati, pod izgovorom da se tako inflacija, na čije kretanje, inače, utiču i drugi faktori, drži pod kontrolom. Jer, čak i kad je dinar bio precenjen, inflacija je bila veoma visoka – zaključuje Kovačević.

Analitičari Instituta za tržišna istraživanja ukazuju i na lošu strukturu izvozne robe u kojoj dominiraju intermedijarni proizvodi koji su u ukupnom izvozu učestvovali sa čak 63,4 odsto. Plasmanom tih proizvoda, a reč je uglavnom o berzanskoj robi, na inostrano tržište ostvaren je devizni priliv od oko 5,2 milijarde dolara.

– Ohrabruje podatak da je porastao izvoz kapitalnih proizvoda i to sa 703 miliona evra, koliko je ostvareno u prvih devet meseci 2011, na 794 miliona evra u istom periodu ove godine, ili za 12,9 odsto. I mada je to samo ublažilo negativne tendencije, ipak je pozitivan signal da se pojavljuju i proizvodi više faze prerade koji su konkurentni i na inotržištu. Reč je, pre svega, o automobilskoj industriji, na čiji se učinak i te kako računa u 2013. godini, baš kao i na proizvodnju osnovnih metala i naftnih derivata. Ako se tome doda i niska statistička baza iz ove godine, onda je moguće zabeležiti rastuću dinamiku izvoznih aktivnosti – ističe Saša Đogović, analitičar IZIT-a, koji se slaže sa procenama prethodnih Danasovih sagovornika da su dodatna zaduživanja države, kako zbog pokrića budžetskih rupa, tako i zbog novih investicionih projekata u saobraćajnoj i energetskoj infrastrukturi, neminovnost.

Inače, najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije su: Nemačka, gde je plasirano robe vredne 965 miliona dolara, zatim Bosna i Hercegovina (806 miliona dolara), Italija (769 miliona dolara) i Rumunija (700 miliona dolara). Te četiri zemlje učestvuju u ukupnom plasmanu srpske robe na inotržište sa 39,5 odsto. Ako se tome doda i rusko tržište, na koje je u periodu januar-septembar izvezeno robe vredne oko 614 miliona dolara, onda na ovih pet zemalja odlazi 47 odsto ukupnog izvoza.

Ono što je u ovom trenutku izvesno jeste da je prodajom evroobveznica obezbeđeno, doduše skupo, finansiranje države u prvoj polovini naredne godine. Da li će, i kada, stići znatno jeftiniji (kamata od tri odsto) ruski kredit, kao podrška budžetu, od 300 miliona dolara, kao i pozajmica Svetske banke od 400 miliona dolara s kamatom nešto višom od jedan odsto, to u ovom trenutku niko ne može precizno da kaže. Jer, preduslov za realizacije ruskog kredita jeste bilateralni sporazum dve zemlje koji još nije potpisan, dok je za povlačenje sredstava Svetske banke neophodan aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. Ali, ključno pitanje, a to je i najveći izazov za Vladu Srbije, jeste: Kako obezbediti rast proizvodnje i izvoza, jer to je alfa i omega privrednog rasta.

Poražavajuća računica

– Država je ogroman novac privukla emitovanjem hartija od vrednosti u dinarima. Prema mojoj računici, u budžet se po tom osnovu, za tri godine (2009, 2010, i 2011), slilo više od deset milijardi evra. I ma koliko se naši političari hvalili uspešnom prodajom državnih hartija, činjenica je da se Srbija na taj način dodatno zadužuje i to po veoma visokim kamatama – tvrdi Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka

Mihailo Crnobrnja, dekan Fakulteta FEFA

Nema šansi da će javni dug biti smanjen. Naprotiv, Srbija će se naredne godine dodatno zadužiti. Ali, moguće je usporiti tempo rasta javnog duga, što bi bio veliki uspeh imajući u vidu kako se do sada ponašala naša država, koja se lako, i na razne strane, zaduživala. Mada, s druge strane, problem i nije toliko u zaduživanju, već u neracionalnoj potrošnji pozajmljenih sredstava.

Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka

Podaci govore da je 2008, 2009. i u prvoj polovini 2010, kada je kurs bio korigovan, zabeležen vidan oporavak izvoza. Prema tome, valutni kurs ne bi trebalo veštački održavati, pod izgovorom da se tako inflacija, na čije kretanje, inače, utiču mnogi drugi faktori, drži pod kontrolom. Jer, čak i kad je dinar bio precenjen, inflacija je bila veoma visoka.

Saša Đogović, analitičar IZIT-a

Ohrabruje podatak da je porastao izvoz kapitalnih proizvoda i to sa 703 miliona evra, koliko je ostvareno u prvih devet meseci 2011, na 794 miliona evra u istom periodu ove godine, ili za čak 12,9 odsto. Reč je pre svega o automobilskoj industriji, na čiji se učinak i te kako računa u 2013. godini, baš kao i na proizvodnju osnovnih metala i naftnih derivata.