Ljudi masovno kupuju odeću onlajn, ali je i vraćaju: Spasavanje odeće i cipela u eri internet-kupovine

Prošle godine, kako se procenjuje, nemački kupci su vratili 315 miliona pošiljki koje su poručili putem interneta – radilo se mahom o odeći. Koji god da je razlog, mušterije masovno koriste mogućnost da robu ne plate i ne zadrže.

Deo robe na kraju završi u porodičnoj firmi Fashion Logistics iz Ibenbirena severno od Minstera. Onde 170 ljudi obrađuje vraćene pošiljke kako bi se artikli mogli ponovo prodati.

Svake sedmice im stigne oko četrdeset hiljada paketa. „Možemo da popravimo oko 95 odsto proizvoda. Samo mali deo se uništava“, kaže nam šefica Linda Štaljohan.

Oni koji naručuju preko interneta vrlo slobodno tumače pravo na besplatno vraćanje naručenog, pa često nazad šalju vidno iznošene cipele, oznojene košulje ili kožne jakne koje su poderali. Tada se roba baca, a Štaljohan kaže da su neki kupci „besramni“.

Hening Vilts, stručnjak sa Instituta za klimu i energiju iz Vupertala, kaže da je toliko slanje paketa i ogroman ekološki problem. Ukupno se, kaže, vraća između pest i osam odsto pošiljki. „Kod tekstila se recimo svaki treći naručeni proizvod šalje nazad“, dodaje on.

Kaže, razlog je što ljudi vole da naruče sve moguće stvari u po nekoliko veličina i boja, unapred znajući da će neke od njih vratiti.

Korona utiče na posao

U firmi Fashion Logistics zaposleni u halama veličine dva fudbalska igrališta obrađuju vraćenu robu za nekoliko velikih i mnogo malih internet-šopova. Od odela, preko košulja, kapa do cipela.

U ovoj firmi osnovanoj pre 35 godina, koju je Linda preuzela od svog oca Bernda, razumeu se u obradu tekstila. Kada je firma osnovana nije bilo internet-trgovine, ali je svejedno bilo dovoljno posla.

Naime, nakon što su propali mnogi nemački proizvođači tekstila, sve se više uvozila roba s Dalekog istoka, koja je često bila oštećena tokom dugog transporta u kontejnerima.

„Odeća je stizala ili zgužvana, s pogrešnim etiketama ili se u kontejneru nalazila s drugom robom koja ima neugodan miris“, priča Sabine Habek iz uprave firme. Tu odeću je onda obrađivao Fashion Logistics i slao buticima i robnim kućama širom Nemačke.

S vremenom je sve više rasla internet-prodaja, a posebno u doba korone. Godišnji prihod firme se popeo na jedanaest miliona evra.

Mnogo toga se obavlja ručno, posebno u obućarkom delu. Onde zaposleni poliraju cipele ili vraćaju oblik izobličenoj obući. Naplaćuju po komadu odeće ili obuće. Kako kaže Habek, to je prodavcima opet jeftinije nego da robu prodaju „sa greškom“ za sitne pare. Kad izađu iz pogona, cipele ili odeća su ponovo kao novi.

Kako se spašava odeća

Puloveri ili košulje umrljani šminkom pažljivo se čiste posebnim sredstvom i na vrućem vazduhu. Zgužvana odeća prolazi kroz „tunel“, odnosno kroz ogromnu komoru u kojoj uz pomoć pare i nestaju svi nabori. Koriste se i šivaće mašine.

Protiv nepoželjnih mirisa na jaknama i pantalonama dopremljenim u kontejnerima primenjuje se ozonska komora s ogromnom količinom kiseonika. Jaknama koje su spljoštene u tesnom pakovanju novi volumen se daje pomoću parnih pumpi.

Na te načine se može spasiti 95 odsto vraćene robe. „Većina toga se prodaje kao roba nižeg kvaliteta u autletima ili po nižoj ceni. Ako to nije moguće, roba se reciklira“, kaže Linda Štaljohan. Najmanji deo robe se uništava.

Ako trend kupovine preko interneta nastavi da raste, Fashion Logistics će i dalje imati pune ruke posla.