Predlog Zakona o ograničenju rokova plaćanja koji će se sutra naći pred poslanicima Narodne skupštine već je naišao na kritike privrednika, koji sumnjaju da će i pored strogih formulacija zakon uspeti da ostvari svoju svrhu. Milan Knežević, vlasnik Modusa i predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća smatra da je Zakon „spektakularan u nameri i neprimenjiv u praksi“.
– Zakonom se ne obuhvataju nasleđena dugovanja države, pravnih lica i lokalnih zajednica. Sa pozicije pravne teorije zakonska rešenja su dobra, ali će njihova primena u praksi u najvećem delu biti nemoguća – kaže Knežević.
Prema njegovom mišljenju problem je u tome što Vlada polazi od pretpostavke da su privreda, lokalne zajednice, javna preduzeća i država likvidni, ali da ne poštuju rokove plaćanja iz čistog hira i da će ih zakon na to naterati.
– Trenutno je blokirano 79.000 preduzeća i preduzetničkih radnji. Na njih zakon neće moći da se primeni, kao ni na preduzeća u restrukturiranju ili na neprivatizovana preduzeća. Država odlaže primenu Zakona na mart 2013. kako bi izbegla vraćanje svojih dugovanja prema privredi – ukazuje Knežević na neke od manjkavosti predloženog zakona i dodaje da će se pitanje sporosti u izvršnom postupku i dalje postavljati, jer ako pravno lice ne plati u zakonskom roku dugovanje, ponovo će se ići na sud a naplata će, kao i do sada, trajati godinama štiteći dužnika na štetu poverioca. Knežević podseća da su u EU rokovi plaćanja tri puta kraći, što je posledica opšte likvidnosti i efikasnog rada pravosuđa. Kako ističe ovaj biznismen, sporan je i monitoring nad provođenjem zakonskih odredbi, jer „ko će nadzirati milione faktura“. Uz to su i kazne za odgovorna lica od 5.000 do 150.000 dinara „besmislene“, jer „država može da duguje privredi milion evra, da odgovorno lice bude kažnjeno sa 20.000 dinara i da nastavi da duguje“. Na kraju, Knežević misli i da će rigidna primena ovog zakona dodatno ugroziti likvidnost preduzeća, povećati zaduživanje i otpuštanje radnika. Pravilno rešenje, po njemu bilo bi da je omogućen duži rok plaćanja, ako postoji bankarska garancija.
S druge strane, portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić ipak smatra da zakon predstavlja napredak, ali se slaže da pitanje primenjivosti ostaje.
– U toku javne rasprave privreda je predlagala da se ostavi rok za prilagođavanje novim pravilima, tako što bi se postupno, na svaka tri meseca, skraćivali rokovi plaćanja. I u Evropskoj uniji je trebalo godinu do godinu i po dana da se privreda prilagodi skraćenim rokovima. Jasno je da kad novca nema, dug ne može da se izmiri, i zato bi bilo jedino isplativo da se država zadužila kako bi privredi vratila sve što joj duguje. Onda bi se privreda odmah „otkočila“ i problem nelikvidnosti bi nestao. Ali to se nije desilo, tako da će sada biti potrebno vreme dok zakon ne počne da se u potpunosti poštuje – kaže Rajić.
Prema njegovim rečima, zakon će pomoći da se zaštite mali privrednici kojima su veliki plaćali sa ogromnim zakašnjenjima, što će sada biti protivzakonito. To bi najviše trebalo da pomogne dobavljačima velikih trgovinskih lanaca, koji malim proizvođačima često duguju i po šest meseci za preuzetu robu.
Zakonom se, kako kaže Rajić, javna preduzeća prvi put tretiraju na isti način kao i ostatak privrede. On smatra i da su propisane adekvatne kazne, s obzirom na visinu primanja direktora u javnim preduzećima i firmama, ali da je pitanje koliko će se one primenjivati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
