Spomenik popularnom fići nacionale

Time je inicijativa Udruženja ljubitelja „fiće“, da se na ovaj način ovekoveči uspomena na popularnu marku automobila, ali i najstariju fabriku na Balkanu, u kojoj je od 18. oktobra 1955. do avgusta 2009. proizvedeno više od četiri miliona automobila, postala realnost. Podsetimo s tim u vezi da je na inicijativu gradske uprave i kompanije Fijat automobili Srbija (FAS), na ulazu u Kragujevac, podignut veliki znak Fijata visok deset, a širok 13 metara, koji simbolizuje višedecenijsko prisustvo italijanskog automobilskog giganta u centru Šumadije. Indikativno je, međutim, da se niko nije setio da na bilo koji način ovekoveči uspomenu i na inženjera Prvoslava Rakovića, nekadašnjeg generalnog direktora Zavoda Crvena zastava, koji je sredinom prošloga veka doveo Fijat u Srbiju, i koji slovi za tvorca domaće automobilske industrije.

A sve je počelo pre nešto više od šest decenija kad su Zavodi Crvena zastava, kako je posle Drugog svetskog rata nazvan predratni Vojnotehnički zavod u Kragujevcu, nakon izmeštanja prozvodnje topova u Bosnu (Travnik), ostali bez proizvodnog programa, a više od 5.000 tadašnjih kragujevačkih trudbenika bez posla. Visoki komunistički funkcioner, rodom iz Gruže, Mijalko Todorović Plavi dosetio se da bi u kragujevačkim Zavodima, umesto topova, mogli da se proizvode automobili. No, to je bila tek ideja koju je trebalo realizovati u uslovima kad je najveći deo ondašnjeg političkog i vojnog establišmenta na inicijativu o proizvodnji i prodaji putničkih vozila gledao kao na pošast svojstvenu dekadentnim zapadnim društvima. Trebalo je, takođe, suprotstaviti se političkim i partijskim rukovodstvima Slovenije i Hrvatske, koja su smartala da bi proizvodnju automobila trebalo pokrenuti u tim, industrijski razvijenijim, delovima Jugoslavije, a ne u Srbiji. Otpora je bilo i u samom Beogradu, iz kojeg su stizali apeli da je „u seljačkom Kragujevcu moguće praviti topove i drugo oružje, ali ne i automobile“. Uzgred, slične opaske mogle su se čuti i prilikom formiranja kompanije Fijat automobile Srbija, ali je i ta priča, srećom, završena pokretanjem proizvodnje novog kragujevačkog „fiće“. Elem, za realizaciju ideje o proizvodnji automobila, bio je potreban čovek nepokolebljive volje i snažne vizije. I srećom, ne samo po Crvenu zastavu, nego i po jugoslovensku privredu, pronađen je u Državnoj železnici, a zvao se Prvoslav Raković.

Inženjer Raković došao je, po zadatku, u Crvenu zastavu 1955. i već krajem te godine u fabrici je, na osnovu prethodno kupljene licence od Fijata, montirano prvih 1.000 „fića“. Automobili su sklapani na improvizovanoj montažnoj traci, na kojoj su radnici gurali vozila od jedne do druge proizvodne operacije. Ozbiljnija proizvodnja putničkih vozila nije bila moguća u starim pogonima Vojnotehničkog zavoda, već je bilo neophodno izgraditi novu fabriku automobila. Za takav poduhvat, međutim, nije bilo političke volje, ali ni novca. I ponovo na scenu stupa Prvoslav Raković koji se obratio Fijatu, sa čijim menadžmentom je, u Torinu i Rimu, pregovarao (gotovo danonoćno svih 40 dana) o kreditu za gradnju nove fabrike automobila u Kragujevcu. I mada su te pregovore opstruisali predstavnici Ambasade SFRJ i drugih jugoslovenskih službi u Rimu, delergacija Zastave nije odustajala. „Nismo hteli da se vratimo u Kragujevac bez ugovora o kreditu za izgradnju nove fabrike automobila. Italijani su znali za stavove jugoslovenskih diplomata i drugih zvaničnika, i uporno su odbijali potpisivanja sporazuma o kreditu za našu fabriku. Pristali su tek kad sam im pripretio da iz Rima odlazim pravo u Nemačku da tamo tražim kredit“, pričao je, svojevremeno, autoru ovih redova inženjer Prvoslav Raković, koji nažalost nije više među živima.

Ponavljanje istorije

Početkom šezdesetih godina prošlog veka Fijat je, za izgradnju nove fabrike automobila u Kragujevcu, obezbedio kredit od 30 miliona dolara, kao i svu stručnu i tehničku pomoć. Iastovremeno, tadažnja Jugoslavija je od međunadodnih finasijskih investicija dobila zajam od 25 miliona dolara. Početkom 70-tih to bila najmodernija Fijatova fabrika u Evropi, ali i okosnica domaće automobilske industrije, od koje je, u drugoj polovini 20. veka, živelo više stotina hiljada radnika širom bivše SFRJ. Da je danas živ, inženjer Prvoslav Raković (na fotografiji), glavni „krivac“ za kragujevačko automobilsko čudo, sigurno bi se ponosio novom fabrikom automobila izgrađenom u krugu Zastave, koja je u ovom trenutku najmodernija Fijatova fabrika u svetu. Istorija se ponavlja.